Borislav Pekić - Neke ideje iz »Zlatnog runa«

Naša najgora i najopasnija nacionalna mana je kratko pamćenje, a još gora i opasnija je što o tome pojma nemamo. Narod koji se žuri da zaboravi svoja bolesna stanja nema nikakvih izgleda da se od njih izleči ...

Naša najgora i najopasnija nacionalna mana je kratko pamćenje, a još gora i opasnija je što o tome pojma nemamo. Narod koji se žuri da zaboravi svoja bolesna stanja nema nikakvih izgleda da se od njih izleči ...
*****
Istorija ponekad može da ubija, vrlo, vrlo dugo. Istorijske agonije ne mere se kalendarom nego našim osećanjima ...

Bogatstvo sveta je ograničeno. Ako je država bogata, gradjanin neizbežno mora biti siromašan. I obratno, naravno ...
*****
Dosta, za ime sveta, sa tim glupostima o srpskom ratničkom duhu! Narodi se poznaju po veličini svog mira, a ne po svojim ratovima. Da su nam samo bitke ostavili, danas bismo Grke smatrali najobičnijim drumskim razbojnicima! ...
*****
Ako jedan čovek postigne sjajno vreme na sto metara, šta ćeš za njega reći? Da je sjajan trkač, pretpostavljam. Šta bi drugo, zar ne? Dobro, a šta ako tog momka goni divlji bik i ako je on, kad iza sebe nema bika, sasvim prosečan, čak i bedan trkač? Upravo takvi smo i mi Srbi. Samo smrtonosne motivacije mogu da pokrenu naše orijentalno učmale prekrštene noge ...
*****
U istoriji osećanja nemaju posla. Oseća se glad, zima, bol. Revolucija se misli. Stvar nije u osećanjma, već u načinu mišljenja ...

www.borislavpekic.com