Foto: Wikimedia Commons
Više puta smo već rekli, ali nije suvišno da se ponovi: čovek je bolestan od straha, a najteže posledice ove bolesti se ispoljavaju u novim i sve gorim tegobama koje se pojavljuju iz dana u dan.
Strah je strašna kandža koja se steže oko misli, osećanja i volje, oduzimajući ljudskom biću svaku mogućnost inteligentnog delovanja. Životna aktivnost se svodi na samoodbranu, na beg od svega, na izbegavanje odgovornosti i odluka, na skrivanje da ne bismo privlačili pažnju. Sivo i sumorno danas prednjače, a to su upravo osobine straha, koji je i sam sumoran i siv.
U takvim okolnostima pojavljuje se specifičan način ponašanja: takozvani ,,anti” način, koji se protivi svemu što i najmanje upućuje na lično određenje. Sve je loše, jer se prvo ističu mane, dok strah, koji sve više jača, dovodi do gubitka bilo kakve mogućnosti da se prepoznaju vrline.
Biti protiv svega – što je isto što i ne biti ni za šta – novi je patološki izraz proistekao iz straha. Jedino što se drži za pozitivno je vlastita korist, sopstveno preživljavanje, čak i ako je za to potrebno da uništimo sve drugo – što odmah i počinje da se dešava. Kao što je očigledno, radi se o jednom od zastranjenja egoizma u kojem se ,,ja” samopotvrđuje u meri u kojoj prezire sve oko sebe. Ne teži se prevazilaženju zala koja pogađaju svet, već se, iz straha, negira i kleveće, dok se istovremeno glava gura u pesak nedelovanja.
Filozof mora da iskoreni strah, a sa njime i sve njegove posledice. Mora naučiti da odvaja dobro od lošeg, mora zastupati svoje ideje i razlikovati ih od onih koje su suprotne, ali uvek sa voljom i spremnošću na delovanje. Da bismo bili protiv nečeg, prvo treba imati nekoliko čvrstih i autentičnih ideja. Pre odbacivanja potrebno je prihvatanje. Pre negiranja potrebno je znanje.
Filozof može da pronađe greške i otkrije mane u raznim aspektima koji sačinjavaju život, međutim, ne zadovoljava se time što na njih ukazuje ili ih se boji, već vatreno radi da bi poboljšao sve ono što je u njegovim rukama počevši, prirodno, od sebe samog.
Filozof takođe uočava da osim lošeg uvek postoji i ono dobro i pozitivno, samo što je ponekad uspavano i zakopano pod talasima straha i inercije. O vrlinama, kao i o svakoj plemenitoj biljci, treba da se stara, treba ih gajiti, kako bi dostigle svoj pun razvoj.
Filozof ne ide protiv života već je u njegovoj službi; prihvata njegove opasne struje i nastoji da dosegne ideološku jasnoću koja će mu omogućiti da putuje svetom. Oni koji su ,,anti-svega” na kraju će postati anti-ljudi, dok filozof vrednuje ljudsko stanje kao neizostavan faktor za građenje Novog i Boljeg Sveta za kojim čeznemo.
Autor: Delija Steinberg Guzman, iz knjige Svakodnevni heroj
