Vojni puč u Venecueli, povređeno više od 50 osoba

Grupa naoružanih vojnika predvođena opozicionim liderom Huanom Gvaidom izašla je na ulice Karakasa u, kako su naveli, “pobunu protiv uzurpatora”, kako bi s vlasti svrgnuli trenutnog predsednika Nikolasa Madura. Predsednik Maduro je pozvao na opštu mobilizaciju. Porparol Madurove vlade potvrdio da je puč u toku. Povređeno je više od 50 osoba, saopštila je Magia Santi, direktorka kliničkog centra u glavnom gradu Venecuele, prenosi CNN.

Na pločnicima su zapaljene gume i automobili, leti kamenje, plove oblaci suzavca i stanje je i dalje jako haotično u istočnom delu Karakasa, javlja AFP. Na prilazima vojnoj bazi La Karlota, žestoko se sukobljavaju lojalne snage reda s pristalicama Gvaida.

Kako Rojters prenosi, na skupu se mogu čuti pucnji i bačen je suzavac. Na snimcima iz Karakasa može se videti kako vojna vozila gaze pristalice opozicije koji protestuju na ulicama glavnog grada Venecuele, prenosi CNN. Prethodno se može videti kako demonstranti gađaju vojna vozila.

32 osobe su poveđene gumenim mecima, jedna je ranjena iz vatrenog oružja, 16 ima traumatske povrede, a troje respiratorne tegobe, navedeno je iz kliničkog centra.

Predstavnici vlasti posetili su bolnicu kako bi proverili stanje i prikupili informacije, rekla je Santi CNN-u.

Gvaido je pozvao ispred vojne baze u Karakasu na proteste i podršku snaga bezbednosti, uputivši direktan izazov predsedniku Nikolasu Maduru, koga su do sada na vlasti štitile upravo snage bezbednosti.

Maduro je zatim pozvao na opštu mobilizaciju, a ministar Venecuele za komunikacije Horhe Rodrigez je napisao na Tviteru da je u ovom trenutku u Venecueli u toku pokušaj državnog udara.

Sve je počelo kada se Huan Gvaido, sa svojim pristalicama pojavio ispred jedne vojne baze. Pozvao je i vojsku i građane da učestvuju u operaciji “Sloboda” za svrgavanje aktuelnog predsednika Nikolasa Madura.

Gvaido je, okružen vojnicima i političkim saveznicima, u video-snimku objavljenom na društvenim mrežama poručio da se obraća iz vazduhoplovne baze “Fransisko de Mirabda”, vojnog aerodroma poznatog kao "La Karlota" u centralnom Karakasu.

“Danas su hrabri vojnici, hrabri patrioti, hrabri ljudi vezani za Ustav, pratili naš poziv", rekao je Gvaido.

Huan Gvadio je poručio i da više "nema povratka natrag" u svrgavanju predsednika Nikolasa Madura.

"Kucnuo je čas. Dvadeset i četiri države su krenule istim putem, više nema povratka natrag. Budućnost je u našim rukama, narod i vojska su ujedinjeni u okončanju uzurpacije", napisao je Gvaido na Tviteru.

“Potpuna lojalnost”

Povodom Gvaidovog nastupa ispred vojne baze, na Tviteru se oglasio i Maduro istakavši da mu je vrh vojske u razgovoru iskazao "potpunu lojalnost".

“Čelični živci. Pozivam narod na potpunu mobilizaciju kako bi se osigurala pobeda mira. Pobedićemo”, poručio je Maduro.

Kako javlja AP, stotine Madurovih pristalica okupile su se ispred predsedničke palate, uzvikujući slogane podrške, noseći veliki poster Madura i naconalne zastave.

Predsednik SAD Donald Tramp je na svom Tviter profilu objavio da “burno prati šta se dešava u Venecueli”, kao i da podržava slobodu građana Venecuele.

Generalni sekretar UN Antonio Guteres pozvao je na maksimalnu uzdržanost od nasilja i apleovao je na obe strane da preduzmu korake ka smirivanju situacije.

Nestašice vode, struje, humanitarna kriza, migracije

Protesti u Venecueli su počeli 10. januara, kada je predsednik Nikolas Maduro položio zakletvu za drugi mandat nakon izbora koje je opozicija bojkotovala.

Napetost se dodatno povećala kada se opozicioni lider Huan Gvaido 23. januara proglasio za vršioca dužnosti predsednika, što su podržale SAD i mnoge zemlje EU i Latinske Amerike. Sa druge strane, Rusija, Turska, Kina, Iran, Bolivija i Meksiko podržavaju Madura.

I vlasti u Srbiji podžavaju predsednika Nikolasa Madura. Kako je izjavio srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, tokom posete zamenika šefa diplomatije Venecuele Ivana Hila krajem februara, Srbija neće menjati svoju spoljnu politiku nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država i rešavanja sporova mirnim putem.

Takva pozicija dovela je do neskrivenih kritika zapadnih država, pa je tako ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot poručio da je Srbija na pogrešnoj strani istorije.

Inače, ambasador Venecuele pri UN Samuel Monkada rekao je 11. aprila da američka vlada njegovoj zemlji preti ratom i da se "priprema teren za invaziju".

Prema njegovim rečima, humanitarna kriza u Venecueli je "direktan plod plana za ekonomsko uništenje koji su sastavile SAD i Velika Britanija".

Monkada je naveo da je cilj da se venecuelanska ekonomija uguši da bi se izazvala "socijalna implozija koju mogu da iskoriste kao povod za vojnu intervenciju".

Veći deo Venecuele ostao je krajem marta bez električne energije, uključujući glavni grad Karakas. Sličan nestanak električne energije u ovoj zemlji dogodio se 7. marta.

Maduro je za nestanak struje optužio SAD, da bi kasnije kada je ponovo uvedena rekao da je to najveća pobeda njegove vlade. Glavni venecuelanski tužilac Tarek Vilijam Sab objavio je nakon toga da je otvorio istragu protiv Gvaida i naveo da je nestanak struje u zemlji podstakao nasilje i pljačke.

Od 2014. godine više od dva miliona stanovnika napustilo je Venecuelu, a MMF predviđa da bi inflacija do kraja godine mogla dosegnuti milion posto.

U naftom bogatom regionu pitka voda i struja u 21. veku postali su luksuz.

Građani Venecuele beže pred teškom ekonomskom situacijom, suočeni s nestašicama hrane, lekova i osnovnih dobara.

Izvor: N1, RTS, Radio Slobodna Evropa

insajder.net