Globalizacija traje duže od pola milenijuma, a zaokružena je integracijom Kine u svetsko tržište.
Piše: Nikola Samardžić
Zahvaljujući svome skletoričnom i kriminalnom liderstvu Kina je zarazila ceo svet, i zapretila sebi samoj isključivanjem iz globalnog tržišta. Posledice budućih odnosa Kine sa SAD i EU biće složenije od posledica zastoja svetske ekonomije tokom pandemije.
Da li će Kini biti sve oprošteno, da li će se tolerisati njeno manijakalno satiranje ljudskog dostojanstva kod kuće, i uticaji i u susedstvu i u Evropi, da li će Hongkong biti kolateralna šteta globalnih kompromisa, odgovori neće biti brzi i jednostavni.
Odgovori će uslediti tek nakon konsolidacije EU, i predsedničkih izbora u SAD.
Vlast u Srbiji je mali, lokalni nusproizvod globalizacije čiji je politički smisao u uključivanju autoritarnih, totalitarnih i zločinačkih režima u svetsku ekonomiju, umesto sankcija i njihove izolacije.
Prva alternativa globalizaciji koja se nameće bila bi regionalizacija ekonomija po EU modelu. EU upravo pokušava da Zapadni Balkan uredi u funkciji pridružene celine.
EU je u nedoumici, kako da integriše Zapadni Balkan uvažavajući stvarnost razbojničkih režima i nepopravljivo mentalno, ne samo političko stanje u društvima razorenim siromaštvom, ratovima, izolacijom i sistemskim zanemarivanjem.
Regionalna ekonomska integracija umesto obnove globalnog tržišta je naša velika šansa, za nova radna mesta, susedsko pomirenje, i naredni iskorak u procesu usvajanja evropskih normi.
Odlukom da se veže za Rusiju, pa za Kinu, Vučić je nastavio da uništava srpsko društvo, ali i ona u susedstvu.
Kao mali lokalni makro, a ne kao politički lider, Srbiju je podveo razarajućem ruskom i kineskom uticaju. Rusija i Kina pomogle su mu u nametanju jednopartijskog režima.
Vladajuće koalicije u Srbiji su prepis nekadašnjeg Socijalističkog saveza. Istovremeno, instalirao je, u opoziciji, bizarne kreature zvaničnog poretka.
Opozicija je klon opozicije u ruskoj Dumi čija je osnovna uloga da ponavlja, kako je gora od vlasti, dogodine u Prizrenu.
Oslonac na Kinu uveo je Srbiju u zonu postmaoističkog državnog kapitalizma. Kineska država raspisuje tendere u infrastrukturnim projektima, izvodi radove i sa srpskim partnerima deli provizije.
Opozicija koja je dominantna pošto je bila vlast, i poznata je organima gonjenja, osporava retoriku, umesto suštine, služenja Rusiji i Kini.
Milošević je bio neomiljen zbog stila upravljanja, ali je uživao domaću podršku, da bude najgori mogući u susedstvu. Prva opipljiva potvrda njegove slabosti bila je NATO intervencija.
Milošević je pao u slomu iluzija da će zločinački poduhvat u susedstvu imati bilo kakvog smisla.
Vučić je izračunao da mu se veštačko disanje tome smislu, da mu se zulum i kod kuće i u susedstvu, makar verbalni, više isplati od benefita obećanja evropskim partnerima tokom preuzimanja i konsolidacije vlasti.
Logika njegovog odlaska se može nazreti. Trajanje, i pojedinosti, zavisiće pre svega od njegovih odluka. Tirani ovde padaju odlukom tuđih naroda umesto sopstvenog.
