fbpx

Zlatko Dizdarević: Virus legalizovane mržnje

zlatko dizdarevic

Neviđena  je navala  SMS  poruka  koje  kruže  unaokolo,  prvo  isključivo  povodom  raznih  psiho-fiziičkih  muka  koje je donio  korona  virus.  Kažu i mobiteli   kašlju  umjesto  da zvone. Potom  i povodom  svega  što  besposleni  i  izolovani  pošiljaoci  misle  da je šega.  Onda  u  ponedjeljak  uveče  kroz  tu   gužvu  u eteru  skoro  pa  neprimjetno  proleti   ozbiljna vijest.  "Neprimjetno"  jer  mnogi   već  uočljivo  nemaju  ni snage ni  živaca  da  gledaju  tv dnevnike  koji  se od  predviđenih  pola  sata  trajanja, svih pola sata  bave  sad  famoznim  COVID-19. U milion  različitih interpretacija.

Eto  u  svemu tometoj  proleti i vijest  kako je  Federalna uprava policije podnijela  pet  prijava  zbog  širenja  panike i dezinformacija  na internetu.  Veli zamjenik  direktora  Federalne  uprave  policije  da  su   "zadokumentovali   pet slučajeva  koji su  predati  tužilaštvima  na dalje  postupanje".  I još kaže, a prenosi BIRN, da  u tom  zadokumentavanju  "rade  po  Krivičnom  zakonu  Federacije  BiH  ali i po ostalim  krivičnim  zakonima  u saradnji  s tužilaštvima  u  našoj zemlji".  A sve  ovo,  jer  "imamo  mnogo građana  koji  na  portalima  izazivaju  paniku  i  upućuju  prijetnje . I da će sva  ta  lica  biti  procesuirana..." 

Prvo  što  čovjeku  padne  na pamet  jeste  iznenađenje  da  je došlo i dotle.  Eto policije  i tužilaštva  povodom   panike i dezinformacija.  Priznajući  da  se u cijeloj drami  u kojoj se vagaju  šanse  života  spram  smrti,  od Kine  evo i do nas malih ,  ovo  prepoznaje  i  kao  faktor  što  pojačava  dramu.  Dakle, vlast  prihvata  činjenicu  da  sva moguća   namjerno pregrijana  tumačenja  povodom pitanja  o čemu se, zapravo, ovdje  radi, pogađaju  ionako  nesretne  i "blokirane"  ljude:  pa ko je tu kriv, ko  nevin, ko  "organizuje" ovu  muku,  a ko  iza ćoška  i mraka kapitalizira  smak svijeta. Televizija  i portali  su čudo.  Ni za jednog  dokazanog  genija  na svijetu, pa ni u vlastitoj  čeršiji,  dio javnosti ne zna, a pamti  brojne   budalaštine  izrečene  pred kamerom  i posebno  minulih decenija  na  nebrojenim  portalima...

Kada  se  pomenuta  vijest  dalje  malo razloži,  imamo slijedeće:  Širenje panike  i dezinformacija  eto, može biti  krivično  djelo. Znači, nešto što je zlo po  narod okolo,  državu  i sistem.  Doduše,  da  je  samo  po  narod,  a  ne i državu  i  sistem,  malo  bi teže išlo  ovo  "zadokumentovanje".  Ovako, sve  je  otvorilo  čak i više  krivičnih zakona  i  pokrenulo  tužilaštava.  Pominje se  i "mnogo  građana  koji  na  portalima  izazivaju paniku i  upućuju  prijetnje..."  Naravno,  što je više njih,  problem je  teži. Posebno  u vanrednoj situaciji. Konačno, nakon  ovoga  gore,  "sva  ta lica biće procesuirana..."  Kako, vidjet će se. Običan dobri, pošteni, uplašeni, a zakonima  odani  građanin  vjerovatno  je  zadovoljan   ovim  potezom policije. O  zadokumentovanih  pet,  među mnogo  njih takvih.  

Ovim povodom, nekako  sponatno  pada  na pamet i  jedna  druga priča, naizgled  možda i neumjesna, a  opet nije: Da li je doista  tih pet  paničara   učinilo  toliko zla  ovom narodu,  zemlji i društvu  koliko  svaki  bogovetni  dan,  godinama, decenijama,  pa  uporno  iznova  i sve gore,  hiljade  anonimnih   "građana"  iste  države  javno,  po  portalima  i raznim  drugim  medijima  prosipaju  najstrašniju  mržnju,  zlo i razne  mentalne a zarazne  bolesti opake za ovaj svijet.  Posebno sada  u već očiglednoj labilnosti i nervozi puka. I sve  ide  redovno  do poziva  na  satiranje "drugih", na  silovanje  majki i ćerki  "onih tamo",  na  vraćanje  mraka  uz  sazivanje  osvete  koliko sutra... Kako je moguće  da  je tolika  mržnja  iskazivana  na   fascinantno  bolestan,  animalan  i  krvoločan  način  a  horga  po "reakcijama",  "pismima",  "komentarima"  čitanih  portala. Uz to u  uvijek istim redakcijama  hladno  prihvaćena  i  legalizovana  kao   biznis, posao,  dobitak.  Kažu  profiteri  te  perverzije – pobogu ,  pa to su  klikovi,  lajkovi, čitanost, to je novac. Ko čistunce što to ne vole  tjera da čitaju!.

Još gore u svemu, kako je moguće da tim povodom,  tragom  nečijeg  čak i uljudnog  teksta  ili stava  sa kojim se  i ne mora  složiti, kuljaju anonimni  a javni  pozivi  na  linč autora   jer je eto nekome  u  neslaganju  pisac  javno  pročitan  kao  "četnik", "balija", "ustaša", "debil",  "lopov" ...  kojim  god  redoslijedom  želite.  Zašto tu  nikad  nema  zadokumentavanja,  više onih  krivičnih  zakona  i  tužilaštava.  Zato  što  je tim  zakonima  napadnuti  javan  a  napadač  anoniman.   

Priča  nije  nova.  Biznis  zla  je  pobijedio. I odluka  sistema da to brani.  Za drugačije  mišljenje  većina  je indiferentna  i  umorna. I Smiješno im se time baviti. Ali, ovdje nije riječ samo o biznisu  zla. Već o zlu biznisa  politike i dirigovane  "profesionalne  transformacije" medija. Naravno, ne  kod  svih. Profesionalaca  ima, ali su u manjini. Ipak, zadovoljni su i mirni i pred sobom  i onima za koje rade. Fenomen, mora se kazati  nije domaći.Mnogi u svijetu, pa i nekada medijski  giganti, na tome su putu.  

O čemu se radi ? Naprosto, smisao  profiterskog  novinarstva više nije proizvodnja  objektivne  informacije. Posebno se portali time više ne bave već žive na prenošenju  tuđih   vijesti  formatiranih za  ubiranje "klikova". Ili kada nekoga  treba  pokopati,  eliminisati  da se nikada više ne digne. Ili nekoga uzdići  po nalogu  vlasnika  naručeniih  "istina". Zarobljenici tog posla  bi  slijegali  ramenima  umirujući savjest  ako im je uopšte  nemirna:  "svi tako rade, druga su vremena, ne obraćaj  pažnju..."  

Ostaje  pitanje priznavao ga neko ili ne:  "Kako  može tolika količina ciljane mržnje, i to na najprimitivniji  mogući  način  formulisane, biti u mediju  bez odjeka. Pa i o "kulturu" takvim  medija  i jezika. Istovremeno,  eno  i  ne baš brojnih novinara  koji  su  kazivali  istine  bez dvoumljenja, činjenicama  potkrijepljene i nisu se sviđale  raznim bahatim  samopromovisanim  veličinama, pa im po desetine  krivičnih prijava  i sudskih  proscesa  za vratom.  Kako je moguće da  neko ko se, kobajagi, sistemski  bavi  društvenim  procesima  sa  institucionalno  višeg  nivoa – sociologijom, psihologijom, vaspitanjem,  obrazovanjem, kulturom, a  i ne  pomišlja  da je  ovdje  riječ  ne samo  o  jadno  tumačenom  novinarstvu,  već  i o  bolnom  procesu  legalizacije  društvene  dekadencije, i učešća u tom procesu. Što onda  jeste i  tema za zakonodavca  koji  treba da štiti  društvo. Ili  samo  elitu  gazda  pravosuđa.

Kazat će  opet  oni  što bi  da su u trendu  zbivanja,  kako je  u  medijima poznatim  po histeriji  da se bude  prvi  i ekskluzivan  po  svaku  cijenu,  zapravo  riječ  o  ljudima što baštine  iste  vrijednosne  kodove  poput  svojih  za javnost  anonimnih "autora"  ispisanih  bljuvotina. Ovakvom uređivačkom politikom   su  napujdani za morbidno djelovanje  uglavnom dobro  poznata a  anonimna ništavila. Riječ je o često  istoj  šaci  jada koja  liječi  svoje  mentalne  probleme,  svoju klaustrofobiju,  svoju  minornost  i  ujedno  fantaziju  da ih se  čuje u osvetničkom  pohodu. I pri tome  im se  ne može  ništa.  Često je to i  šačica  naručenih  "operativaca" koji imaju  nalog  koga srušiti, oblajati, iskompromitovati, život mu zagorčati, a koga  dići u nebesa  ma kako  takvome   nebesa  bila  apsolutno  nedohvatljiva.  Oni  normalni, pristojni, što  reaguju   na  teme  tek  drugačijim  mišljenjem,  pa  ako  treba  i  malo  nestašnije, duhovitije, provokativnije , odavno  pokazuju  kako  prepoznaju  dežurne  ilegalne profesionalne  egzekutore.  

Ovaj  revnosni  zakon  na koji se  s razlogom  pozvalo  u  korona-prilici  što  je povod  za  reakciju  sada,  pa potjerao  pet  zločestih, ne bavi se  anonimusima  koji  svojim  zlom   svakodnevno  pomjeraju  granice  ukupnog  i  iritiranog duhovnog  stanja  društva. Dugotrajnim  uzgojem  tog  opšteg  zla ispotiha  zapravo ne bavi se niko. Kažu  čistunci u tumačenju demokratije, ljudskih prava  i slobode izražavanja  kako  bi pravo  uredniku  da određuje  šta može  proći  a šta ne u "reagovanjima  čitalaca"  moglo  otvoriti vrata  za  ne daj  bože  zloupotrebu  slobode  izražavanja.  Tačno je  da  ta opasnost  može postojati, kod pojedinca  ili grupe.  Ali, u zdravom  i uređenom  sistemu i društvu  otklanjanje takvih zastranjivanja  je rutina.  U  uporno trovanom  društvu, sve do postizanja  visoke  vrijednosne  toksičnosti u kojoj živimo – naravno  ne samo tragom  ovog  jada – logično  je što se ni ovakvi virusi  ne prepoznaju  ni nesvjesno  ni svjesno.  Sistemski.  

Razlika u svemu ovome što se danas dešava, pa se ne reaguje, i onome što se ne dešava  pa se opet ne reaguju ogromna je. I na dužu stazu, potvrđivana  na  takozvanim malim  stvarima  poput one –" ma kakve veze što budale i bolesnici pišu, pusti to" .  Male  stvari  naoko loše i nebitne za društvo i njegov moralni kod,  postanu velike  kad  traju i traju  slobodno i dugo.  Isto je i sa onim dobrim  koje u nas, nažalost, nisu pobijedile.  

Bosna i Hercegovina  ovih  je dana izjednačena sa svijetom bezmalo samo po tome  što smo žrtve virusa  kao i veliki. Istovremeno,  ona  primarno  vegetira  na čudesan način kao država, ali je poražena kao društvo. Legalizacijom  mržnje, sukoba i zlobe, treniranom  proizvodnjom  animoziteta,  uzgajanim strahom  i pravljenjem  biznisa  od svega toga.  Klikovima zla, jednim, drugim, milionitim. Legalnim  i anonimnim. To je zlo potrebno  "sistemu",  a ne društvu.  Pa buja  kao virus  bez  vakcine i lijeka. Tako postaje  biznis  kao što će i korona postaje  odjednom (sic!) biznis.  Zlo je danas  profitabilnije  od dobra:  "Da mu  sestru sestrinu, kurvu  sto puta",  i eto klik ! "Da mu oca debila  njihovog tamo  hiljadu puta" i klik ! "Da mu mrtvu majku, njihovu kalašturu – klik ! I još gore pa  ukrug.  Urednici predu od zadovoljstva, ide  ko  ludo. Intelektualna  zajednica namrgođena, da slučajno  nekakva zabrana  ne udari  na demokratiju. Zakon  ne može ništa protiv anonimnih, znači ni policija ni tužioci. Samo se poznati  mogu  "zadokumentovati".  A mržnja  ispotiha   buja, legalizovana.  

Okolo, svi se satrali  dumajući, odakle  odjednom  virus. Pa virus  latentno postoji  i samo čeka priliku da  se  raširi.  Naročito  najodvratniji  virus  na ovim prostorima, kobajagi  anoniman,  a  uzgajan  i legalizovan, virus mržnje. Nevidljiv a  ubitačan. Mic po mic, klik po klik.

Buka