Foto: John McColgan / Wikimedia Commons
Međudržavno cepidlačenje oko kvota emisija ugljen-dioksida, idolopoklonstvo korporativnim interesima i druge političke neozbiljnosti konačno su zapalile planetu.
Kad od doktora dobijete dijagnozu da imate agresivni rak pluća koji preti da u kratkom periodu u potpunosti uništi vaše plućno krilo i ostavi vas bez organa za disanje, verovatno ćete razmišljati kako da radikalno promenite navike kako biste sačuvali život. Gotovo sigurno nećete umesto jedne paklice cigareta koju ste dotad pušili preći na dve paklice jačih.
Ovakvu zdravorazumsku logiku ne prate oni koji trenutno imaju moć da upravljaju našom planetom. Šume koje predstavljaju pluća naše planete gore od Amazona do Sibira, dok oni koji su politički zaduženi da te požare ugase na vatru dosipaju benzin.
Gde šume gore
Šume su gorele, i još uvek gore, od Aljaske preko severa Kanade do Sibira. Svake godine na Mediteranu, a više nego ikada ranije u Amazoniji.
Šumski požari u mediteranskim krajevima toliko su poslednjih godina učestali da, osim ako ne eskaliraju, i ne predstavljaju značajnu vest osim za stanovništvo koje je direktno ugroženo. Ako su šumski požari tokom letnjih meseci postali svakodnevica na jugu Evrope, oni to dosad svakako nisu bili u Arktičkoj i subarktičkoj regiji.
Prošle godine su šume već od maja krenule da gore u Švedskoj, do kraja jula bilo je više od pedeset požara koji su iza sebe ostavili više od 250 km² spaljenog tla.
Šume su gorele od juga do severa zemlje gde se zbog prosečno niskih temperatura požari ovakvih razmera nikada pre nisu javljali. Prema izveštaju Švedske agencije za civilnu zaštitu, bili su ovo najgori požari u modernoj istoriji ove države. Kao uzrok požara označene su rekordne letnje temperature uz izostanak padavina u periodu od maja do samog kraja jula.
Skeptici bi rekli „dobro, to je jedan slučaj koji se desio zbog anomalije, i već 2019. godine sve će se vratiti u normalu, pa ne mogu šume na krajnjem severu planete da gore svake godine“. Ipak 2019. je donela još veće požare. Ovi požari dovode i do toga da se zaleđeni sloj zemljišta – permafrost – ubrzano topi i ispušta metan, koji dodatno pojačava efekat staklene bašte.
Šume u Sibiru danima su gorele dok nisu došle u fokus šire javnosti. Zbog ogromne površine i izolovanosti regija u kojima se dešavaju ovi požari, još uvek se licitira podacima kolika je površina zahvaćena požarom, ali procene idu od prostora veličine Belgije do onog veličine Grčke.
Uništen biodiverzitet je neprocenjiv, a količina ugljen-dioksida koja je zasada otpuštena u atmosferu veća je nego godišnja emisija nekih visokorazvijenih država.
Politika negašenja ovakvih požara obila se o glavu Rusiji i celoj planeti, čije plućne alveole polako nestaju u dimu. Odlukom vlade, u Rusiji se već godinama, zarad smanjenja troškova, ne gase požari koji nastaju u „zabačenim“ krajevima ako ne utiču na stanovništvo i ekonomiju. Ovakva odluka možda je nekada imala svoje opravdanje, kad su požari nastajali na malim površinama i brzo se sami od sebe gasili. Sada, usled toplijeg vremena i uslova koji pogoduju širenju vatre, požari zahvataju mnogo veće površine i gotovo ih je nemoguće kontrolisati, dok brišu hiljade kilometara spororastuće šume.
Logging Unit Fires / Flickr
Amazonija gori, a Bolsonaro gleda komedi klab
Dok se promišljalo o rešenju kako obuzdati vatrenu stihiju u Sibiru i minimizirati štetu, vatre su enormnom brzinom krenule da se šire Amazonijom, koja predstavlja pluća naše planete.
Zapravo, Amazonija već decenijama pati od deforestacije, koja se u zavisnosti od režima na vlasti odvijala brže ili sporije. Naglo ubrzanje usledilo je nakon što je desničar Žair Bolsonaro pobedio na predsedničkim izborima u Brazilu.
Deforestacija i šumski požari dostigli su vrhunac 2019. godine, a prema izveštaju Brazilskog centra za istraživanje svemira, ove godine su zabeležena rekordna 72.843 šumska požara. Ova brojka je verovatno i veća pošto je od objavljivanja izveštaja izbilo još novih požara, a prema izveštaju je ove godine 83% više šumskih požara nego u istom periodu 2018, a ubedljivo je najveći broj požara od 2013, kada se krenulo s merenjima.
Bolsonarov odgovor na ovaj izveštaj bio je da otpusti direktora agencije i jednostavno negira ove brojke.
Dok Bolsonaro negira činjenice i preko nacionalne televizije izjavljuje da se ništa strašno ne dešava, mrak se spustio na Sao Paolo. Najveći grad Brazila našao se u tami usred dana zbog dima koji dolazi od hiljadama kilometara udaljenog požara i pokazuje razmere onoga šta se dešava.
Dim i mrak koji su se spustili na Sao Paolo nisu ništa strašno u poređenju s vatrom s kojom se autohtono stanovništvo Amazonije susreće. Vatra uništava njihove domove kao i predele gde generacijama žive u skladu s prirodom. Ovo je samo još jedna od posledica politike brazilskog predsednika, kojom se umanjuju prava lokalnog autohtonog stanovništva kako bi se što lakše došlo do njihove zemlje.
Amazonija je najbogatija tačka biodiverziteta na našoj planeti, i šumski požari samo dodatno ubrzavaju šesto masovno izumiranje na planeti Zemlji. Za razliku od prethodnih izumiranja, koja su bila izazvana udarom komete ili drugim spoljnim faktorima, ovo je posledica ljudske aktivnosti.
Amazonske šume su najveći proizvođač kiseonika na našoj planeti, i postoje sporenja da li proizvode 6% ili 20% ukupne količine kiseonika. Koji god da je procenat, svakako nam govori da je apsolutno neophodno mnogo bolje zaštititi ova područja.
Bolsonaro i krupni kapital koji on predstavlja vide prostor Amazonije samo kao neiskorišćen resurs na kome mogu ostvariti dodatni profit. Jedno od Bolsonarovih obećanja bilo je i to da će otvoriti Amazoniju za kapital, da će graditi infrastruktu, kako bi se ovaj, za njega pust prostor što bolje iskoristio.
Upravo ovakvo ponašanje predsednika Brazila dalo je ove godine vetar u leđa krupnim farmerima da zapale više i veće vatre kako bi od šume uzeli za sebe što je moguće veći prostor.
Po starom dobrom običaju, kada je dobio kritike za degradaciju životne sredine, Bolsonaro je napravio spin i za paniku optužio organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i pravima autohtonog stanovništva. Na pitanje kako zaštititi životnu sredinu i sprečiti klimatske promene, predsednik Brazila je novinaru odgovorio da ljudi treba ređe da kake, po mogućnosti svaki drugi dan, i svet će biti manje zagađeno mesto.
Kud plovi ovaj brod
Američka federalna agencija za okean i atmosferu (NOAA) objavila je izveštaj prema kojem je jun 2019. godine najtopliji jun u poslednjih 140 godina, odnosno otkad postoje preciznija merenja.
Prosečna temperatura u junu bila je za 0,94°C viša u odnosu na prosečnu temperaturu juna u dvadesetom veku. Da ovo nije izuzetak već pravilo potvrđuje podatak da je velika većina najtoplijih junskih meseci u poslednjih 140 godina zapravo bila tek nakon 2000. godine.
Uprkos ovim podacima, da Bolsonaro ne ostane sam u svom negiranju klimatskih promena pobrinuo se i Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Tramp i njegova administracija besni su što će jedna „marginalna“ tema poput klimatskih promena da se nađe na agendi sastanka G7.
Da smo sve dalje od ciljeva ionako ne baš ambicioznog Pariskog klimatskog sporazuma ne pokazuju nam samo naučna istraživanja već i naša planeta, i to svakodnevno. U popularnoj kulturi apokalipsa se obično predstavlja kao nešto što dolazi u jednom danu i odjednom svi postaju toga svesni.
U očekivanju ovog trenutka apokalipse mnogima promiče da se ona možda već dešava, na šta nas upućuju rekordne temperature u julu širom Evrope, topljenje lednika na Grenlandu i Islandu, topljenje permafrosta, minimalna površina leda na Arktiku, širenje pustinja svuda u svetu, suše, oluje i uragani, a požari su još jedan od vesnika apokalipse koja se dešava nama pred očima.
Šumski požari manjih razmera nisu nešto neuobičajno u prirodi. Požarima se ekosistemi čiste i oslobađaju prostor da nešto novo izraste i da život iz pepela ponovo krene da buja. Pitanje je hoće li ljudsko društvo uraditi nešto da nakon ovih požara radikalno promeni svoj pristup prirodi.
Ukoliko se nastavi po starom, kapitalistički sistem, koji je rak ove planete, progutaće i pluća i ostale organe. Ipak, iz vatre se može roditi i održivo društvo bazirano na jednakosti i solidarnosti u skladu s prirodom.
