fbpx

laskanje nkp1

Možda ćete se iznenaditi, ali iako deluje da je laskanje nešto lažno ili nemoralno, istraživanja pokazuju sa ljudima u principu dopadaju oni koji im laskaju. Ako na primer laskavac sedi za stolom sa Petrom i Jovanom, i laska samo Jovanu, onda će Jovan imati bolje mišljenje o laskavcu nego Petar.

Izreka kaže da će vas laskanje odvesti kud god želite. Ali, da li je to stvarno tačno? Da li koristite laskanje kao malu pomoći u životu – da imate bolje odnose, da napredujete u karijeri, u ljubavnom životu, da učinite da se ljudi oko vas bolje osećaju?

Da li laskanje može da izazove suprotan efekat? Da li ćete zbog laskanja drugima da ispadnete lošija osoba?

U „Rečniku sinonima“ (Pavle Ćosić i saradnici, Beograd 2008) navode se dva osnovna značenja laskanja: „govoriti lepe reči“ i „zadovoljiti nečiju ambiciju“. Ovo drugo značenje već po malo otkriva negativnu konotaciju laskanja – u istom Rečniku kao značenje laskanja (izvedeno preko sinonima) stoji i: uvlačiti se, čepiti se, podilaziti, čmariti se, dodvoravati se, povlađivati, ići niz dlaku, umiljavati se.

Kada vam neko kaže: „Danas izgledaš divno“ ili „Voleo bih da sam pametan/na kao ti“, da li mu poverujete? Da li se osećate dobro ili pomislite da laskavac ima neki skriveni motiv zbog koga je to rekao? Možda nešto želi od vas?

Šta ćete pomisliti zapravo zavisi od toga da li i vi mislite da izgledate dobro, a i da li smatrate da ste pametni (većina ljudi ima vrlo visoko mišljenje o svojoj inteligenciji, pa je laskanje o nečijoj pameti dosta bezbedno).

Laskanje se prima kao kompliment bez mnogo promišljanja i moralisanja ako se zaista slaže s vašim uverenjima – ako i vi smatrate da je ta vaša majica vrlo lepa, ako ste se danas zaista dokazali na poslu/u školi, ako u principu mislite da dobro kuvate… U tom slučaju ljudi obično laskanje prime kao kompliment, i osećaju se dobro.

No, ukoliko zaista nemate blage veze s kuvanjem, a ručak vam je usput i zagoreo, sasvim je izvesno da ćete dobro razmisliti o motivima laskavca – ta mala stvar s usputnim laskanjem mogla bi da napravi veliki problem.

Ako se vratimo Petru i Jovanu, i laskavcu koji sedi za njihovim stolom i laska samo Jovanu, i ako Petar shvati da su komplimenti neiskreni, steći će izrazito negativno mišljenje o laskavcu. Neka istraživanja pokazuju da će Petar – bilo da je laskavac iskren ili nije – svakako biti namrgođen jer je ljubomoran pošto on nije dobio dozu laskanja. Zaključak koji se ovde može nametnuti je: ako laskate, budite iskreni i ne radite to pred publikom.

Laskanje se, inače, uči u najranijem uzrastu. Primera radi, deca u vrtiću, ona od 3 i 4 godine, jednako su se divila crtežima poznatih i nepoznatih ljudi. Kada su davali ocene tuđim crtežima, nije im bilo važno da li ih je nacrtao njihov vaspitač, drugar ili neka nepoznata osoba.

Dve godine starija deca, od 5 i 6 godina, već su obraćala pažnju na društveni kontekst – kada bi nailazili na crteže poznatih ljudi, odjednom su njihovi komentari sadržali više laskanja. Kako je kanadsko-kineski tim istraživača zaključio u radu objavljenom u žurnalu „Developmental science“, do tog uzrasta deca već nauče da ne daju oštre iskaze svojih osećanja i misli o drugima, kao i da prilagode komunikaciju društvenom kontekstu.

—–

M.Đ.

ILUSTRACIJA: Depositphotos/jesadaphorn

naukakrozprice.rs

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU