fbpx

shutterstock 1099395077 750x427

Poznato je da je mozak veoma "plastičan", odnosno može stalno da formira nove veze između moždanih ćelije. To je način na koji učimo nove veštine, na primer, što više vežbamo da sviramo gitaru, to sve više jača mreža u mozgu odgovorna za tu veštinu.

Koliko je ovaj organ čudesan pokazalo je i jedno istraživanje, objavljeno pre nekoliko godina, na ljudima kojima je odstranjena polovina mozga tokom detinjstva. Ali, uprkos tome ti ljudi mogu sasvim dobro da funkcionišu jer im je preostali deo ojačao, objasnili su autori studije, istraživači sa Kalifornijskog tehnološkog instituta, piše Live Science.

Oni su analizirali mozak kod šest odraslih ljudi u 20-im i 30-im godinama života. Svi oni bili su podvrgnuti hemisferektomiji u uzrastu od tri meseca do 11 godina kako bi im se smanjili epileptički napadi.

U istraživanje su uključili i šestoro ljudi koji na takvom zahvatu nisu bili, odnosno obe polovine mozga im normalno rade, to je kontrolna grupa za upoređivanje rezultata.

Svi učesnici su prošli funkcionalno snimanje magnetskom rezonancom (fMRI), tehnikom koja meri moždanu aktivnost praćenjem protoka krvi, a istraživači su posebnu pažnju usmerili na mreže u mozgu koje su uključene u svakodnevne životne funkcije, poput vida, pokreta, emocija, spoznaje.

Zatim su te snimke mozga uporedili sa 1.500 slika mozga objavljenih u bazi podataka „Brain Genomics Superstruct Project“.

Otkrili su da su među pacijentima koji imaju samo jednu polovinu mozga, moždane regije uključene u istu mrežu zajedničkog delovanja, poput vida, kao i kod ljudi kojima je mozak netaknut.

Osim toga, istraživači su otkrili da je povezanost, a time i komunikacija, između delova različitih mreža jača kod pojedinaca kojima je uklonjena jedna polovina mozga. Mnogi od njih su visoko funkcionalni sa najnormalnijim jezičnim veštinama.

„Sedila sam pred računarom i gledala MRI slike koje pokazuju samo pola mozga, i čudila se što su to slike istog ljudskog bića kog sam upravo videla kako govori, hoda i koje je odlučilo da odvoji svoje vreme za ovo istraživanje, rekla je autorka studije Dorit Klajman i dodala da to pokazuje da je ovaj organ u stanju da nadoknadi gubitak moždane strukture.

Kako je rekla Klajman, svojim istraživanjem želeli su da bolje razumeju kako se mozak reorganizuje nakon povrede ili moždanog udara i kako neke njegove regije mogu da nadoknade one koje su oštećene ili izgubljene.

U medicinskoj literaturi postoji mnogo drugih slučajeva koji dokumentiuju neverovatnu sposobnost mozga u prilagođavanju neočekivanim situacijama.

Na primer, mladiću je uklonjena trećina desne polovine mozga, uključujući i deo mozga koji je odgovoran za vid. Nekoliko godina nakon operacije neuronaučnici su otkrili da je leva strana mozga počela da preuzima vizuelne zadatke, pa je još uvek dobro video.

N1

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU