fbpx

melatonin hormon sna i molekul mladosti 1

Melatonin je oduvijek izazivao veliko naučno interesovanje. Pored toga što je odgovoran za naše cikluse spavanja i buđenja, on takođe reguliše naš biološki sat.

Prema mnogima, upravo melatonin prikriva toliko željenu tajnu koja omogućava suzbijanje starenja, propadanja i dostizanje poodmakle starosti, uživajući u boljem fizičkom i psihološkom stanju. 

Neuroendokrinolog Valter Pierpaoli, u svojoj knjizi "Sat života. Priča o čudu sa melatoninom", kaže da se njegovo istraživanje na medicinskom odeljenju Univerziteta u Richmondu (Virginia) isplatilo.

"Melatonin je hormon vedrine, unutrašnje ravnoteže i mladosti."
-Valter Pierpaoli

Poznato je da se, na primer, u Sjedinjenim Državama dnevno proizvede više od 20.000 boca sintetičkog melatonina. Mnogi ljudi koji ga konzumiraju ne rade to samo da bi regulisali svoje cikluse spavanja. Pokazalo se da melatonin propada u pubertetu i da, na pragu četrdesetih, tijelo prilično drastično smanjuje svoju sintezu. Prema tome, očigledno je da rešenje za duže zadržavanje mladosti leži u nadoknađivanju ovog nedostatka melatonina.

Međutim, blagotvorni efekti ovog hormona nisu ograničeni na suzbijanje pojave bora ili sijede kose, oni idu mnogo dalje, jer uloga koju on ima na naše zdravlje i našu psihološku ravnotežu je nevjerovatna.
 
Šta je melatonin?

Melatonin ili N-acetil-5-metoksitriptamin je hormon koji se sintetiše iz triptofana i proizvodi u epifizi. Isto tako, zanimljivo je znati da ovaj sofisticirani i dragoceni biološki element imaju ne samo ljudi i životinje, već i bakterije, gljive i neke alge. To je takoreći ključ života.

S druge strane, da bi se mogao redovno proizvoditi, mora primiti različite vrste svetlosti i tame koje se javljaju tokom dana. Kombinacija svetlosnih nadražaja koji do nas dolaze kroz mrežnjaču, epifizu i suprahiasmatično jezgro hipotalamusa garantuje njegovu sintezu.

Na primjer, poznato je da oko 20:00 nivo melatonina počinje da raste. Progresivno se povećava do 3:00 noću, kada je naša telesna temperatura obično niža. Od ovog trenutka nivo melatonina ponovo opada.

Kao zanimljivost možemo dodati i da je melatonin tek u novije vrijeme stekao sopstveni identitet. Njegov značaj u našim cirkadijskim ritmovima otkriven je 1958. godine. Od tada, nauka nikada nije prestala da se dublje i dublje bavi tom temom, proučavajući njegovu ulogu u smislu depresije, gojaznosti ili neuro-degenerativnih bolesti.

Melatonin i njegov odnos sa snom

Patrizia ima 52 godine i već nekoliko meseci pati od nesanice. Većina nas će čuti i pročitati da „melatonin pomaže da bolje spavamo“. Ne razmišljajući dva puta, odlučuje da ode u apoteku i kupi pakovanje da vidi da li radi. Ne treba vam recept, da biste ga kupili, lako ga je kupiti, jeftin je i na prvi pogled deluje kao „savršen lijek“.

Međutim ... da li je zaista tačno da nam melatonin može pomoći da rešimo nesanicu?

Pa, važno je shvatiti da melatonin zapravo služi za indukovanje sna, ali ne i za njegovo održavanje. Drugim riječima, kada Patrizia uzme kapsulu sa sintetičkim melatoninom u 23 sata, najverovatnije će zaspati, ali će se sigurno probuditi nekoliko sati kasnije.

Jedine studije koje podržavaju efikasnost upotrebe sintetičkog melatonina u lečenju nesanice su one koje uključuju ljude koji pate od takozvanog sindroma odložene faze spavanja, poznatog i pod skraćenicom DSPS (na engleskom, Delaied Sleep Phase Sindrome). To je poremećaj cirkadijalnog ritma čiji su simptomi nesanica, temperaturne promene, hormonalni problemi i problemi sa pažnjom.


Prevod teksta:
https://lamenteemeravigliosa.it/melatonina-ormone-sonno-giovinezza/

Prevod i obrada Ana Muratović -  bebamur.com

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU