fbpx

Žil Vern (8. februar 1828. - 24. mart 1905.)
"Mi možemo da se zalažemo za ljudske zakone, ali ne smemo da zanemarimo prirodne zakone."

www.mirror.co .uk

Žil Vern
(8. februar 1828. - 24. mart 1905.)
Ispod zemlje i mora, sve do Meseca

Uzlet kapitalizma druge polovine 19. veka u Evropi i Americi doneo je ne samo stvaranje enormnog bogatstva buržoaziji već i opšte poboljšanje života običnom narodu. Činilo se da ne postoje granice prirode koje nauka ne može pobediti, odnosno da će prosperitet biti večan. Fascinacija mašinama i naukom, kao i optimističko gledanje u budućnost, našlo je svoj izraz i u svekolikoj umetnosti, a na prelazu u novi, 20. vek počeo je stasavati i poseban književni pravac - naučna fantastika - u potpunosti okrenut “liku stvari koje će doći”.

Žil Vern
Među prvim autorima posvećenim ovom žanra bio je Žil Vern (1828-1905), koji je u tridesetak godina aktivnog spisateljskog rada za izdavača dečije literature “Hetzel”, objavio čak 64 romana i 10 zbirki priča. Svoje romane nazivao je “les vodžages edžtraorinaires - izuzetna putovanja” i među njima se, pored avanturističkih dogodovština u egzotičnim delovima zemaljske kugle, nalaze i dela čiji je zaplet baziran na razvoju određenih tehničkih izuma. Naime, Vern je pažljivo pratio stručne časopise i nalazio ideje za određene mašine ili industrijske proizvode, te na njima bazirao zaplete svojih romana. Kombinovanjem naučne podloge i svakovrsnih vratolomija Vern je stvarao dopadljive sadržaje namenjene širokoj publici, od dece školskog uzrasta do ozbiljnih čitalaca.

Mada ga bije glas da je zagovornik budućeg tehnicističkog raja, što i jeste očito u dobrom delu romana, Vern nije uvek bio bezrezervni optimista; moguće je pronaći i tamnije tonove u njegovim zapletima, mada su oni uglavnom marginalni. Najmračniji Vernov roman svakako je “Pariz u 20. veku”, pronađen i objavljen tek pre desetak godina. U njemu on opisuje mnoštvo izuma koji danas zaista funkcionišu, ali i predviđa duhovno osiromašenje i otuđenje žitelja modernih magalopolisa.

Tehnološki razvoj društva potvrdio je ali, još češće, porekao Vernove zamisli, tako da najveći broj njegovih “izuzetnih putovanja” deluje krajnje naivno, te se danas čitaju jedino kao zanimljiva i zabavna avanturistička literatura, zbog čega se Vern najčešće tretira kao pisac za decu i omladinu. Među najzanimljivije i najčitanije njegove naučnofantastične romane spadaju “Putovanje u središte Zemlje”, “Od Zemlje do Meseca” i nastavak “Oko Meseca”, “20.000 milja pod morem” i nastavak “Tajanstveno ostrvo”, “Robir osvajač” i nastavak “Gospodar sveta”, “Parna kuća”, “Ledena sfinga”, te “Selo u vazduhu”.

U Vernovom slučaju dokazano je pravilo da se naučna fantastika ne može oslanjati isključivo na predviđeni tehnološki razvoj, odnosno biti puka ilustracija blagodeti koja se očekuje jer će, u tom slučaju, vrlo lako i brzo izgubiti aktuelnost i uverljivost, odnosno prokockati umetnički kredibilitet. Ove principe shvatio je H. Dž. Vels, čije delo mnogo bolje izdržava probu vremena od knjiga savremenika mu Žila Verna.

Citati:

"Sloboda je vredna plaćanja."

"Putovanje nam omogućava da obogatimo naše živote novim iskustvima, uživamo i da se obrazujemo, da naučimo da poštujemo druge kulture, uspostavimo prijateljstva, i iznad svega da doprinesemo međunarodnoj saradnji i miru širom sveta."

"More je sve. Ono pokriva sedam desetina zemljine površine. Ono odiše čistoćom i zdravljem. Ono je beskrajna pustinja, gde čovek nikada nije usamljen, jer oseća da život ključa na sve strane."

"Koliko još možemo da idemo? Gde su konačne granice u potrazi za putovanjima? Da li će čovečansto biti zadovoljno samo kada putovanja u svemir postanu lako dostupna i pristupačna?"

"Sve što jedan čovek može da zamisli, drugi može da ostvari."

poezija.6forum.info/Impulsportal

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU