fbpx

grenland led

Foto: D. Felikson/Univ. of Texas

Što se grenlandski led brže otapa, to se više otvaraju apetiti raznoraznim svetskim rudarskim kompanijama i njihovim matičnim državama koje se utrkuju da što pre dođu do što većeg parčeta torte umešene od neprocenjivog mineralnog bogatstva koje je pod njim zakopano

Postoji mogućnost da se tri najveća glečera na Grenlandu otope brže nego što je to do sada bilo predviđeno. Najnovija istraživanja koja su zasnovana na starim fotografijama i podacima pokazuju kako je tokom 20. veka nestajao led sa ta tri glečera. Podaci su obeshrabrujući: računa se da je jedan od tri glečera izgubio više od 1500 milijardi tona leda od 1880. do 2012. godine, a druga dva 1381 milijardu tona i 31 milijardu tona od 1900. do 2012. A što se grenlandski led brže otapa, to se više otvaraju apetiti raznoraznim svetskim rudarskim kompanijama i njihovim matičnim državama koje se utrkuju da što pre dođu do što većeg parčeta torte umešene od neprocenjivog mineralnog bogatstva koje je pod njim zakopano.

Kao rezultat ogromnog otapanja grenlandskog leda, nivo okeana je do sada porastao za više od 8 milimetara. Specijaliste UN za klimatologiju procenjuju da bi do kraja 21. veka zbog otapanja leda nivo mora mogao da poraste od 30 do 110 centimetara, u zavisnosti od količine emisije štetnih gasova i povećanja klimatskog fenomena nazvanog "staklena bašta".

Na osnovu dosadašnjih istraživanja i klimatskih modela koji simuliraju najpesimističniji scenario, otapanje tri pomenuta glečera moglo bi da prouzrokuje porast nivoa okeana od 9,1 do 14,9 milimetara do 2100. godine. S druge strane, tokom istog perioda više od polovine Grenlanda moglo bi biti oslobođeno ledenog pokrivača, što bi umnogome olakšalo rad rudarskih kompanijama koje žele da se dokopaju ogromnih prirodnih resursa i rudnog bogatstva ove oblasti.

Od ribe do retkih metala

Ostrvo Grenland, koje je od 1721. godine autonomna oblast koja pripada Danskoj, prostire se na 2.168.086 kvadratnih kilometara i ima samo 56.000 stanovnika sa stalnim boravkom. Autohtoni Inuiti (Eskimi) su se u velikoj meri izmešali sa Dancima, Norvežanima i drugim Evropljanima. Ekonomija Grenlanda uglavnom se oslanja na subvencije Kopenhagena u iznosu od 600 miliona evra godišnje, jer je trenutno jedini izvor prihoda ribarstvo koje čini 90 odsto izvoza. Po svemu sudeći, stvari se menjaju, jer rudarska industrija zagreva svoje motore. Sprema se da krene u eksploataciju pre svega uranijuma, ali i drugih retkih metala i minerala, mada niko ne može sa sigurnošću da utvrdi sa koliko tačno uranijuma Grenland raspolaže. Procenjuje se da samo nalazište Kuanersuit raspolaže sa oko 290 miliona tona uranijuma. Neki analitičari predviđaju da bi Grenland mogao postati peti najveći izvoznik uranijuma na svetu, što bi mu donosilo prihod od 20 milijardi dolara godišnje. Problem sa vađenjem prirodnog uranijuma je u tome što mora veoma pažljivo da se ekstrahuje, pošto je proces izuzetno toksičan za zemlju i vodu i može trajno ugroziti živote budućih generacija.

Grenland bi mogao da proizvodi 25 odsto svetskog tržišta lantanida, tj. retkih hemijskih elemenata poznatim pod nazivom "retka zemlja". Ležište Kvanefild odavno privlači pažnju geologa i velikih rudarskih kompanija. Osim što je prepuno prelepih stena, poput ružičastog tugtupita ("krv irvasa"), ispod zemlje je pronađeno i više od 200 retkih metala. Među njima ima čak 15 onih koji nisu pronađeni nigde drugde na svetu. Radi se o sirovinama neophodnim za nove tehnološke proizvode, poput mobilnih telefona, aeroturbina i električnih vozila.

Kina u ovom sektoru skoro da ima globalni monopol – kontroliše udeo od 85 odsto proizvodnje, a ima i prednost u odnosu na konkurenciju jer na svom tlu poseduje bar 37 odsto globalnih naslaga i rezervi "retke zemlje". Sjedinjene Države i druge svetske sile čine sve što je u njihovoj moći da ograniče monopolski udeo Kine u ovim rudama od svetske strateške važnosti. Naravno, ovde treba napomenuti da osim Grenlanda ima još zemalja koje ispod svoje površine poseduju ogromne naslage retkih minerala i metala i mogle bi van svake sumnje postati "Saudijska Arabija" 21. veka kad su u pitanju "retke zemlje", a to su Bolivija i Avganistan.

Grendlansko nalazište Kuanersuit procenjuje se na 10 miliona tona rezervi "retke zemlje" i moglo bi da proizvede 40.000 tona godišnje. Generalno, Grenland ima potencijal da proizvede 20-25 odsto svetske proizvodnje "retkih zemalja", a to ne prolazi neprimećeno ni u Kini ni u SAD, koji bi želeli da imaju kontrolu nad ovim mineralima. Zato nije nimalo slučajan bio neverovatan predlog Donalda Trampa 2019. Kopenhagenu da Amerika kupi Grenland (sličan predlog je imao za Dansku i Hari Truman odmah posle Drugog svetskog rata) za iznos od jedan trilion dolara. Moguće je da mu je iz Danske stigao negativan odgovor i zbog toga što su prošla vremena kada su se arktičke zemlje prodavale i kupovale, kao kada je SAD kupio Aljasku, ali veliko američko interesovanje za Grenland svakako ostaje, posebno kada Amerikanci vide koliko kineske kompanije ulažu u njega.

Šamar Kinezima

Na nedavnim lokalnim izborima na Grenlandu održanim 7. aprila 2021. pobedila je stranka ekološke levice, koja se protivi planu eksploatacije "retke zemlje", što je zabrinulo međunarodne rudarske kompanije. Levičarska partija Zajednica Inuita (Inuit Atakatigit, ukratko IA) pobedila je na lokalnim izborima sa 37 odsto glasova, istisnuvši vladajucěu Socijaldemokratsku partiju Siumut, koja je osvojila 29 odsto glasova. Predsednik IA Mute Egente (34), dok pokušava da formira novu vladu, obećava da će se sledeće četiri godine podrediti potrebama ljudi.

Iako IA nije u potpunosti protiv rudarskih aktivnosti, fokusira se na zaštitu životne sredine. Ova stranka je vodila kampanju za zaustavljanje iskopavanja ruda u Kvanefeldu, gde se pored "retkih zemalja" nalazi i neodimijum, koji se koristi u aero-turbinama, električnim vozilima i borbenim avionima, a koji poseduje mnogo uranijuma. Iako je vecěina Grenlanđana svesna činjenice da je rudarstvo za njih važna privredna grana i od ogromne važnosti za put ka punoj nezavisnosti od Danske, rudnik Kvanefeld godinama izaziva reakcije i deli vladu i stanovništvo zbog zabrinutosti za životnu sredinu i ekoloških problema koje ova industrijska grana proizvodi. Zato nova grenlandska vlada namerava da zaustavi otvaranje rudnika uranijuma, iako to po svoj prilici necěe smanjiti modernu "zlatnu groznicu" zbog 17 retkih metala bez kojih u 21. veku nema tehnološkog napretka, a koji se koriste za proizvodnju visokotehnoloških uređaja – od pametnih telefona i aero-generatora, do svemirskih letelica i najsavremenijih sistema naoružanja.

U nalazištu polja Kvanefeld, pored uranijuma planirano je i vađenje retkih metala kao što su praseodim, neodim, terbid i dispolija, bez kojih nije mogucěe proizvoditi npr. baterije za električne automobile. Zbog strateške važnosti ovih minerala, jedna australijska kompanija sa kineskim deonicama ne prekida rad u rudniku zahtevajucěi pregovore sa novom vladom. Po rečima danskog profesora Liselota Odgorda, gostujucěeg istraživača na Institutu Hudson, vlada novoizabranog premijera Mute Egdea pljusnula je šamar Kini, koja se nada da cěe dobiti pristup eksploataciji retkih metala na Grenlandu. S druge strane, pruža se velika prilika SAD i EU da spreči Kinu, koja gotovo da ima monopol u svetskoj proizvodnji retkih metala, da "igra bez rivala" u ovoj kritičnoj oblasti.

Evroatlantska saradnja

Kina kontroliše 85 odsto proizvodnje retkih zemalja i to vešto koristi kao mogucěu "nuklearnu opciju" u trgovinskom ratu sa Sjedinjenim Državama. Ova neravnoteža u kontroli Pekinga nad dragocenim sirovinama, čija cena neprestano raste na svetskom tržištu, veoma zabrinjava Vašington. Novi američki predsednik Džozef Bajden 24. februara 2021. izdao je naredbu da se odmah izvrši sveobuhvatni pregled osnovnih rezervi, uključujucěi retke metale, tako da nijedna zemlja ne može da koristi ove hemijske elemente kao "oružje" protiv Sjedinjenih Država.

Zbog toga se kao nužan za Zapad nameće transatlantski sporazum između Evrope i Sjedinjenih Država kako bi onemogućile Kinu da i dalje ima monopol u ovom privrednom sektoru i da je spreče da eksploatiše "retke zemlje" na Grenlandu. Novoj grenlandskoj vladi se nudi ekološki održiv plan, koji neće uključivati izvlačenje opasnog uranijuma, nego samo "retkih zemalja".

Postpandemijski prelaz sa "ja" na "mi"?

Politički uspon ekološke levice na Grenlandu povezan je sa opštim jačanjem ekoloških, zelenih i levičarskih snaga u Evropi, koja još nije izašla iz pandemije koronavirusa. Građani pokazuju veliku osetljivost na pitanja životne sredine i ozbiljno su zabrinuti zbog pretnji klimatskim promenama. U Nemačkoj ankete pokazuju da su Zeleni vodeća stranka sa 28 odsto podrške, što znači da bi nakon parlamentarnih izbora zakazanim na jesen 2021. Nemačka prvi put mogla da dobije "zelenog kancelara". To bi bio veliki podstrek za sve zelene i levičarske pokrete u Evropi. Evropske ekološke stranke po pravilu su levičarske ili sarađuju sa levicom, pa tako učestvuju u portugalskoj vladi, a u Grčkoj su Zeleni učestvovali u levičarskoj vladi Sirize u periodu od 2015. do 2019. godine. U Hrvatskoj je na lokalnim izborima u Zagrebu levičarski i ekološki pokret Možemo ispreskakao usporeni, socijaldemokratski SDP i evoluirao u autonomno i ozbiljno političko savezništvo levice i zelenih.

U većini evropskih zemalja stranke ekstremne desnice i etno-populizma, odnosno "JA-snage" imale su političku korist od finansijske krize 2008–2009. godine i evrokrize 2010–2013. Ekonomska i socijalna kriza koju je prouzrokovala pandemija koronavirusa izgleda da ide na ruku ekološkim, zelenim i levičarskim političkim strankama, odnosno snagama koje razmišljaju u katergorijama "MI", dok su snage tradicionalnih socijaldemokratskih i desnih partija centra u ozbiljnoj krizi. Čak je i u Americi poraz Donalda Trampa nastao zbog masovne podrške ekoloških i levičarskih pokreta u izboru Džozefa Bajdena. Pitanje je sada da li će ekološke i levičarske stranke iskoristiti ovu istorijsku priliku i odgovornost da preuzmu kormilo, okrenu brod i udalje ga daleko od opasnih stena.

Autori: Georgios Stamkos, Milica Kosanović. Izvor: Vreme, br. 1587

 

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

Da - 30.8%
Ne - 69.2%

Ukupno glasova: 13
Glasanje u ovoj anketi je završeno
Da - 40%
Ne - 60%

Ukupno glasova: 5
Glasanje u ovoj anketi je završeno
Državni nivo - 28.6%
Entitetski nivo - 0%
Lokalni nivo - 0%
Građani - 7.1%
Sve od navedenog - 64.3%

Ukupno glasova: 14
Glasanje u ovoj anketi je završeno

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU