Količina ugljenika potrebna da pokreće svetsku ekonomiju pala je u 2015. na rekordni minimum zahvaljujući smanjenju potrošnje uglja u vodećim ekonomijama. Smanjenje intenziteta ugljenika predvodile su najjače ekonomije ali stručnjaci upozoravaju da će napredak morati da bude brži ako svet želi da ispuni ciljeve Pariskog sporazuma o borbi protiv promena klime.

co2 shutt

U godišnjem izveštaju PrajsvoterhausKupersa (PwC) "Indeks ekonomija sa manjom emisijom ugljenika" navodi se da je globalni intenzitet ugljenika, odnosno emisija ugljen dioksida po jedinici bruto domaćeg proizvoda, smanjena za 2,8%.

Smanjenje je bilo više nego dvostruko veće od prosečnog između 2000. i 2014. od 1,3% ali i daleko manje od 6,5% potrebnih da se ostane ispod granice rasta globalne temperature od dva stepena Celzijusa predviđene Pariskim sporazumom o borbi protiv promene klime iz 2015. godine.

"Ono što smo videli u 2014-15. predstavlja stvaran korak u dekarbonizaciji", istakao je direktor PwC za održivost i klimatske promene Džonatan Grant (Jonathan), preneo je britanski list Gardijan.

Prošlogodišnji pad intenziteta ugljenika bio je minimalno manji nego godinu dana ranije, međutim, do njega je došlo u uslovima "zdravijeg" ekonomskog rasta koji obično podstiče rast emisije ugljenika.

"U 2015. je zabeležen prilično stabilan ekonomski rast i zato mislim da je rezultat značajan", kazao je Grant.

Smanjenju intenziteta ugljenika u svetskoj privredi najviše je doprineo pad potrošnje uglja u Kini koji je za rezultat imao smanjenje intenziteta ugljenika druge po veličini svetske ekonomije za 6,4%.

Nastojanje kineske vlade da preusmeri svoju ekonomiju sa proizvodnje na usluge počelo je da zatvara čeličane i cementare koje u proizvodnji troše mnogo uglja.

Kina prvi put predvodi sa najvećim smanjenjem intenziteta ugljenika u svetu.

Značajno su smanjenju doprinele i Velika Britanija i SAD sa padom intenziteta ugljenika od 6% odnosno 4,7%. Vlade tih zemalja sprovode politike koje izbacuju iz posla elektrane na ugalj.

Kako se navodi, u Britaniji je potrošnja uglja smanjena za 20% drugu uzastopnu godinu.

"U nedelji kada Pariski sporazum stupa na snagu, ovo su veoma obećavajuće vesti koje pokazuju da se dominantna paradigma ekonomskog rasta brzo menja, što čini da ciljevi iz Pariskog sporazum budu dostižniji", rekao je direktor britanske neprofitne organizacije za prikupljanje informacija o enrgetici i klimi (ECIU) Ričard Blek (Richard Black).

"Te analize ponovo pokazuju da ekonomski rast i emisija ugljenika nisu neraskidivo povezani ... Nauka o klimatskim promenama nedvosmisleno pokazuje da je prelazak sa uglja (na druge energente) ključan prvi korak za zadržavanje promena klime u 'sigurnim' granicama", dodao je Blek.

Grant kaže da ugalj predstavlja "voćku koju je lako ubrati" i da su ekonomije koje ga koriste na početku dekarbonizacije uživale u "dobrobitima" uglja.

"Zemlje su fokusirane na dekarbonizaciju (proizvodnje) struje. To znači da se reši problem energije iz uglja. Mislim da je to sve izazovnije. Ugalj je najlakši cilj za vladine politike", rekao je Grant.

Izvor: Gardijan 

EurActiv 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Životna sredina - Arhiv

Oktobar 2018
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31 1 2 3 4