Dok se Evropa oporavlja od neuobičajeno vrućeg leta, u novim istraživanjima upozorava se da će toplotni talasi sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa biti još češći i da neke regione istočne Evrope mogu da pogode temperature iznad 55 stepeni. Zadržavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni predstavlja najbolji način da se izbegnu promene klime u vidu "super vrućina" opasnih po zdravlje i ekonomije, ocenio je u autorskom tekstu za EURACTIV.com direktor koalicije nevladinih oganizacija CAN Evropa.

6vrucine

Autor: Vendel Trio, direktor Mreže za klimatsko delovanje u Evropi

"U Evropi kao u paklu zbog toplotnog talasa Lucifer", "Jedna od najtežih suša za više decenija uništila useve na jugu Evrope", "Požari gutaju kuće, evakuacije u Grčkoj i Portugaliji", samo su neki od mnogobrojnih naslova u evropskoj štampi ovog leta. Širom Evrope haos zbog visokih temperatura postao je glavna tema i u medijima i u svakodnevnoj konverzaciji.

Bilo je ovo katastrofalno leto za Evropu i njene stanovnike. Temperature su rušile rekorde, izvori vode su presušivali, plamteli su šumski požari, oluje i tornada nanosile su velike štete na kućama i prekidale saobraćaj, broj oboljevanja i smrtnih slučajeva zbog vrućine je porastao.

U većini medijskih tekstova se veća učestalost i snaga ekstremnih vremenskih prilika povezuje sa promenama klime. Jača svest da klimatske promene pogađaju sve i da su posledica emisije ugljenika koja nastaje zbog korišćenja fosilnog goriva i neodržive poljoprivrede.

Međutim, ono što nedostaje je poziv da se deluje kako bi se rast globalne temperature zadržao na 1,5 stepeni Celzijusa, u skladu sa Pariskim sporazumom o klimatskim promenama. Posledice klimatskih promena više se ne mogu izbeći. Ali, obim štete koju prave zavisi od adekvatnosti odgovora vlada. Zadržavanje zagrevanja na 1,5 stepeni Clezijusa je naša najveća šansa da izbegnemo izlaganje još većeg broja ljudi još većoj opasnosti.

I dok bi dalje otopljavanje imalo opasne posledice, postoji značajna razlika između zadržavanja rasta temperature na 1,5 i dva stepena Celzijusa. Rast od 1,5 stepeni bi znatno smanjio štetu u našim ekosistemima. Rizik od istrebljenja vrsta bio bi prepolovljen, bio bi smanjen rizik od teških suša u Evropi i sprečeno topljenje velikih površina leda.

O doprinosu EU limitiranju klimatskih promena biće odlučeno narednih meseci, kroz pregovore o klimatskoj i energetskoj politici EU u narednoj deceniji. Među temama su i sistem trgovine emisijama i paket za čistu energiju.

Ono što je trenutno na stolu, nije dovoljno da se rast temperature zadrži na bezbednom nivou. U Pariskom sporazumu vlade su navele doprinose, uključujući preuzimanje obaveze EU da smanji emisiju za najmanje 40% do 2030, ali je to nedovoljno da rast globalne temperature ostane ispod dva stepena.

Kako bi se zatvorio jaz, Program UN za prirodnu sredinu (UNEP) pozvao je sve zemlje da smanje emisije do 2030. za još najmanje 25%. Rast globalne temperature ispod 1,5 stepeni zahtevao bi još veće smanjenje emisije.

EU treba da se obaveže na ciljeve daleko iznad sadašnje ponude u kontekstu Samita UN o klimi 2018,  kada će se svetski lideri okupiti da ispitaju napredak u sprovođenju Pariskog sporazuma. Nova politika mora da sadrži mehanizam za pregled (stanja) kako bi se osiguralo usklađivanje propisa EU sa višim ciljevima.

Nauka je brutalno jasna: ne možemo sebi da priuštimo nemar. Ako se nešto ne preduzme i globalna temperatura poraste za više tri stepena Celzijusa, šteta od promena klime u EU biće najmanje 190 milijardi evra.


Novo istraživanje objavljeno letos pokazalo je da će, ako se rast temperature ne zadrži na sigurnom nivou, Evropa verovatno redovno patiti od vrućina sa temperaturama iznad 40 stepeni Celzijusa. Neki regioni na istoku Evrope mogli bi da budu pogođeni i "super vrućinama" sa temperaturama iznad 55 stepeni.

Talasi vrućine predstavljaju najsmrtonosniju opasnost povezanu sa vremenskim prilikama u Evropi. U nedavno objavljenoj sudiji ocenjuje se da broj smrtnih slučajeva zbog vremenskih nepogoda, vrućine pre svega, ukoliko se ne preduzmu odlučne mere da se smanji emisija gasova sa efektima staklene bašte, može da se poveća 50 puta do početka sledećeg veka.

To znači da bi vremenske neprlike mogle da ubiju 152.000 ljudi godišnje između 2071. i 2100. prema 3.000 godišnje sada.

Pomisao da ekstremne vremenske prilike mogu da budu još ekstremnije u budućnosti užasava. Ipak, postoji velika nada: izbeći opasne klimatske promene još je moguće i donosi brojne koristi za zdravlje i zapošljavanje, kao i ekonomsku stabilnost.

Izvor: EURACTIV.com

Foto: CAN Europe

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Životna sredina - Arhiv

Septembar 2017
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 1