Žižekova ljubav prema filmu ga je pokrenula da i on snimi svoje ideje u obliku dokumentaraca.

žižek 550x289

Jedan od ljudi koje ili volite ili mrzite je definitivno Slavoj Žižek, slovenački filozof, kulturni kritičar i teorijski psihoanalitičar.

Rođen 1949. godine u Ljubljani, doktorirao je na Ljubljanskom univerzitetu filozofiju, ali kasnije upisuje i psihonalanalitiku u Parizu. Pored mnogobrojnih poslova, danas radi na Sociološkom institututu u svom rodnom gradu. Pisao je za veliki broj novina i stranih i domaćih, i za sad ima preko 30 napisanih knjiga na engleskom, slovenačkom i francuskom jeziku.

Teme koje ga najviše interesuju i kojih se uvek dotakne su postmarksizam, subjektivnost, ljudska prava i tolerancija, pored mnogih drugih. Poznat je najviše po svojoj interprertaciji teorije psihoanalize Žaka Lakana, koji se smatra jednim od najkontroverznijih psihonalaitičara posle Frojda.

Žižekova ljubav prema filmu ga je pokrenula da i on snimi svoje ideje u obliku dokumentaraca. Među njima su Perverznjakov vodič kroz bioskop (2006), Perverznjakov vodič kroz ideologiju (2012), Vanzemaljac, Marks i kompanija – Slavoj Žižek, jedan portret ( 2006) Žižek! (2005) i Realnost virtuelnog iz 2004. godine.

Svako ko je čuo ili čitao ovog intrigantnog slovenačkog filozofa, ne može a da se ne zapita ko i šta je sve uticalo na njegova razmišljanja. Mi ćemo otkriti koji su to filmovi najdraži Slavoju Žižeku i zašto.

1. Melanholija (Lars von Trier) iz 2011. godine: „zato što je kraj sveta, i ja sam pesimista. Mislim da je dobro ako dođe kraj svetu“

2. Buntovnik (King Vidor) iz 1949. godine: „ultrakapitalistička propaganda, ali je toliko smešna, da ne mogu da je ne volim“

3. Čovek sa filmskom kamerom (Dziga Vertov) iz 1929. godine: „standardno, ali mi se sviđa. Može besplatno da se gleda onlajn“

4. Psiho (Alfred Hičkok) iz 1960. godine: „ vrtoglavica je još uvek romantična, i posle Psiha, sve ide prema dole“

5. Biti ili ne biti (Ernst Lubič) iz 1942. godine: „ludilo, nema bolje komedije“.

Slavoj Žižek – Kratka analiza filma Psiho

Žižek spominje i neke od ovih filmova u svojim dokumetarcima. Na primer, u Perverznjakovom vodiču kroz bioskop, on opisuje Psiho kao perfektan film.

Slavoj Žižek vidi kuću Normana Batsa, lika u filmu, kao reprodukciju tri nivoa ljudske subjektivnosti. Na prvom spratu je ego, gde se Norman ponaša kao normalan sin. Zatim, na drugom spratu je superego, koji je predstavljen kroz njegovu mrtvu majku. Na kraju dolazi prizemlje koje je odraz ida, ili u filmu svega nedozvoljenog.

Mnoga Žižekova objašnjenja i teorije se razvijaju iz velikih analitičkih sposobnosti. Čitajući njegove radove i gledajući njegove filmove, vidimo da on produbljuje svako značenje naizgled običnih stvari. Istražuje različite nivoe i suprotstavlja se očiglednom.

Iako je mnogima trn u oku, ovaj slovenački mislilac svakako pruža drugu perspektivu kroz inovativna razmišljanja, i interesantne načine njihovih prikazivanja ostatku sveta.

Vana Filipovski 

Kultivišise

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU