Još je Aristotel, proučavajući odrednice valjanog života, tvrdio da je za čoveka pravi izazov u usklađivanju emocionalnog sa intelektualnim životom. Bilo kako bilo, čovekov uspeh ne zavisi nužno od visine koeficijenta njegove logičke inteligencije. Štaviše, faktorima koji određuju uspeh IQ doprinosi u samo 20% slučajeva, dok se u čak 80% slučajeva radi o drugim uticajima.

IQ

 Koliko često vam se desilo da se zapitate zašto se pojedini inteligentni ljudi loše snalaze u međuljudskoj komunikaciji? Iako je visina IQ-a genetski predodređena - što nas može ili obeshrabriti ili neosnovano “uzvisiti” - osobe visokog IQ-a neretko podbace, dok one s osrednjim IQ-om izuzetno napreduju u društvu. Razlog tome je jednostavan: osoba visokog koeficijenta logičke nema nužno i visok koeficijent emocionalne inteligencije zaslužne za društveni uspeh.

Šta garantuje uspeh?

Psiholog na Univerzitetu Harvard Hauard Gardner (Howard Gardner), koji stoji iza projekta „Spektrum” (Spectrum), govoreći o dosadašnjim problemima sagledavanja IQ-a savetuje: „Manje vremena treba provoditi u procenjivanju dece, a više u prepoznavanju njihovih prirodnih darova i sposobnosti, pomažući im da te darove prihvate i da upravo njih razvijaju. Postoji na stotine načina da se postigne uspeh i mnogo je različitih sposobnosti koje će nam u tome pomoći”. Ovaj autor prevazilazi ideju o nepromenljivosti i jedinstvenosti IQ-a ističući višestrukost kao glavnu odliku inteligencije. Tvrdeći da je za čovekov životni uspeh zaslužan čitav spektar inteligencija, on navodi sedam osnovnih: verbalnu, matematičko-logičku, sposobnost za osećanje prostora, kinestetički dar koji se ispoljava u fizičkoj pokretljivosti, muzičku sposobnost, kao i dve „personalne inteligencije” – interpersonalnu i intrapersonalnu, koje se odnose na usklađivanje čovekovog života i njegovih najdubljih osećanja. Iako Gardner i njegovi saradnici nisu detaljnije istraživali ulogu emocija u navedenim vrstama inteligencija, ovaj autor priznaje da su emocionalne i društvene sposobnosti od suštinske važnosti u životnim situacijama. On uviđa da mnogi ljudi niske interpersonalne inteligencije, čiji je IQ 160, rade za ljude čija je interpersonalna inteligencija znatno razvijenija, iako im IQ iznosi jedva 100. „Za svakodnevne odnose”, navodi Gardner, „nijedna inteligencija nije toliko važna kao interpersonalna”.

Salovej (Salovey) proširuje Gardnerovu klasifikaciju ukazujući na pet osnovnih područja personalne inteligencije: 1. Spoznaja čovekovih emocija ili samosvest, tj. prepoznavanje sopstvenih osećanja koje je u osnovi emocionalne inteligencije; 2. Upravljanje emocijama, odnosno sposobnost zasnovana na samosvesti; 3. Samomotivacija, čija je osnova upravljanje emocijama u svrhu postizanja određenog cilja; 4. Prepoznavanje emocija u drugima ili empatija, što je sposobnost zasnovana na čovekovoj samosvesti koja predstavlja osnovnu „ljudsku veštinu”; i 5. Umeće održavanja međusobnih odnosa, što najčešće podrazumeva veštinu razumevanja tuđih emocija. Iako se ljudi međusobno razlikuju prema razvijenosti područja personalne inteligencije, važno je imati na umu da se ti aspekti mogu popravljati i razvijati, budući da svaki od njih predstavlja reakcije i navike koje mogu da se menjaju i usavršavaju.

Logika i empatija

IQ i EQ nikako nisu suprotstavljene jedna drugoj. Premda postoje ljudi sa visokim IQ-om i niskom emocionalnom inteligencijom i obrnuto - gotovo svako od nas može da pronađe primer za to u svojoj okolini. Svima su poznati IQ testovi koji mere logičku, opštu inteligenciju, dok jednostavni testovi za merenje emocionalne inteligencije još uvek ne postoje. Razume se da je komponente emocionalne inteligencije moguće temeljno istražiti, ali se neke od njih (kao, na primer, empatičnost) najuspešnije mere posmatranjem njihovog ispoljavanja „u akciji”, odnosno analizom čovekovog ponašanja. Psiholog sa Univerziteta u Berkliju Džek Blok (Jack Block) izvršio je istraživanje na ovu temu pa je, upoređujući ljude sa visokim IQ-om i one sa visoko izraženom emocionalnom inteligencijom, došao do sledećih rezultata: 1. Osobe sa visokim IQ-om su ambiciozne, produktivne, raspravljaju o intelektualnim temama, zanima ih veliki broj intelektualnih i estetskih oblasti, poseduju intelektualno samopouzdanje, predvidljive su, uporne, ali i sklone anksioznosti, emocionalno hladne, ravnodušne, bezosećajne, nesigurne u seksualnim i senzualnim iskustvima; 2. Osobe sa visokim EQ-om su uravnotežene, vesele, društvene, otvorene, odane ljudima i idejama, nisu sklone strahu i zabrinutosti, odgovorne su i etične, u saglasnosti su sa sobom, s drugima i s društvom, pričljive su, otvoreno izražavaju osećanja, lako upoznaju ljude, u vezama su pune razumevanja i pažnje, vragolaste su i otvorene za sva seksualna iskustva.

Blok je čak došao i do podataka da postoje blage razlike između muškaraca i žena kada su ova dva aspekta u pitanju. Jedna od njih sastoji se u tome da muškarce sa visokim IQ-om ne muče lični problemi, dok su žene ove kategorije sklone zabrinutosti i osećanju krivice.

Naravno, sve ove odlike odnose se na ekstremne slučajeve koji se ne viđaju toliko često, kao što smo već spomenuli. Kod većine nas IQ se ukršta i prepliće sa EQ u različitoj meri i u različitim kombinacijama. Pa ipak, emocionalna inteligencija zaslužna je za posedovanje osobina koje nekoga čine manje ili više čovečnijim. Ono što nam ostaje kao tema za razmišljanje jeste – na koje sve načine, kojim metodama i savetima možemo sebe da učinimo humanijim, poboljšavajući emocionalni aspekt svoje inteligencije.

 

Autor: Bobana Jovanović

Izvor: CreativeArtMagazine

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU