9mucke

Ako se za nešto sa sigurnošću može reći da je tipično englesko (ne misleći pritom, pre svega, na fudbal ili, recimo, dramu) – to je humor. Engleski jezik izuzetno je bogat i svestran, potencijal za beskrajne igre reči i dosetki je nezamislivo velik, a ironija i sarkazam prosto izviru iz vrckavih rečenica. On je neodoljivo i nemilosrdno satiričan, apsurdan, nadrealan, parodičan i sarkastičan. 

Engleski humor koristi farsičan pogled na svet koji ništa ne uzima za ozbiljno (čak ni ozbiljne stvari) i farsu kao oblik komedije koji nas dovodi do suza upotrebom elemenata apsurdnosti (prelazeći brutalno preko granica smisla i zdravog razuma). Potom, elemente nadrealnog ludila (koje takođe potire sve naše zdravorazumsko saznanje i uobičajeni, smisleni pogled na svet), burleskno-lakrdijaško prikazivanje velikih stvari i događaja i, povrh svega, satiru (kao duhovito i podrugljivo kritikovanje društva i pojedinca).

Taj čudesni, crnohumorni oblik otpora nakaradnim sistemima i režimima, ljudskoj gluposti i taštini, taj jetki, urnebesno otkačeni i naizgled besmisleni, suptilno sarkastični i neodoljivo nerazumljivi – engleski humor. Svojim bisernim sjajem osvetljava svu grotesknost, preambicioznost i uzaludnost ovog našeg kosmičkog kutka postojanja, smeštenog između nespoznatljive beskonačnosti prostora i naše konačnosti u vremenu.

Priče koje slede nepretenciozno su podsećanje na tri kultne serije (zlatnih sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka), biserne izdanke engleskog humora, serije uz koje sam nekad davno odrastao i sazrevao shvatajući nasušni značaj relaksirajućeg humora i relativnost svih nepotrebno ozbiljnih i smrtno ambiciozno-dosadnih stvari i pojava u svetu koji nam je od samog čina rođenja zadat kao neki ultimatum, nepodložan kritici i humoru kao leku za svaku čistu, iskrenu i vedru dušu.

The Muppet Show (1976-1981)

Legendarni lutkarski Mapet šou kultna je britanska TV serija, maestralno humorističko ostvarenje koje je producirao američki lutkar Džim Henson. Bio je to urnebesni komediografski šou u kojem su Hensonove lutke – poznate kao The Muppets igrale glavnu ulogu, nastupajući zajedno sa vodećim muzičkim, filmskim i šoubiznis zvezdama jednog izuzetno kreativnog i romantičnog vremena. Bila je to varijete predstava u stilu vodvilja ili music halla.

Voditelj programa i glavna zvezda bio je Žabac Kermit (uz voljenu Mis Pigi), lutka čiji je lik najavljivao urnebesni šou nastojeći da na suptilan način kontroliše kreativni haos i ludilo ostatka ekipe.

 

Šou su krasile komika apsurda i brojne parodije, koje je pre svega proizvodila galerija čudesnih (pre svega, životinjskih) likova – u rasponu od Piskutala, Flojda, Gonza ili neukrotive Zveri, preko eksplozivnog benda Električni šok (i sjajnih muzičkih numera) do tandema koji je svim situacijama davao poseban, sarkastičan šarm – dvojice staraca smeštenih u publiku (Statler i Waldorf), tandema koji je čitav šou komentarisao na zajedljiv i sarkastičan način, bojeći ga posebnom, ironičnom notom engleskog humora.

Vraćajući se sentimentalno u to doba detinjstva i nevinosti, razdraganosti i neobjašnjive sreće, još uvek mogu da osetim taj neobični duh sjajne muzike, vodvilja, pozorišnog šmeka i šarma i, pre svega, tu zaraznu bit jednog krajnje sarkastičnog i neodoljivog humora koji me svojom razornošću i ludilom trajno inficirao, dajući mi šeretsku notu koja će mi u budućnosti pomoći da kroz život prolazim sa mnogo manje nepotrebne ozbiljnosti, ne tražeći utehu i smisao tamo gde ih zapravo nema.

Glavni krivci bili su i ostali Statler i Waldorf, naravno, dajući mi uz Alanfordovcei Montipajtonovce pogonsko humorističko gorivo i neuništivu energiju da istrajem na putu uprkos ludilu ovih naših prokletoavlijskih prostora.

Serija je emitovana tokom pet sezona (1976-1981) u 120 epizoda. U svakoj je epizodi gostovala po jedna zvezda iz sveta muzike i filma tog sjajnog vremena – u rasponu od legendarnog Supermena do nezaboravne Dajane Ros ili urnebesnog glumca i humoriste Pitera Selersa (Pink Panther, Dr Strangelove).

Krajem sedamdesetih, zahvaljujući RT Zagreb i RT Sarajevo, serijal Mapet šouprikazivan je i u Jugoslaviji. Desetak godina kasnije, zahvaljujući, pre svega, TV Sarajevo i njenom noćnom programu kod nas je po prvi put prikazan i kultni Monty Python’s Flying Circus (istovremeno sa domaćim, sarajevskim humorističkim serijalom istog tipa, Top listom nadrealista), zaokružujući jednu briljantnu priču posvećenu biserima engleskog i jugoslovenskog humora.

Na izdancima dade i nadrealizma, kao i književnosti ruskog pisca Danila Harmsa, njegovo veličanstvo humor vinulo se u neslućene kreativne visine, čineći mnoge od nas ako ne boljim, a ono mnogo vedrijim ljudima, spremnim da preskoče brojne gluposti, predrasude i razlike sveta, i prihvate ljude onakvima kakvi jesu.

Mućke (Only Fools and Horses, 1981-1991)

Kada je BBC pozvao gledaoce da izaberu najbolju britansku humorističku seriju, izbor je pao na Mućke. Ovaj sitkom je proglašen i za najbolju svetsku humorističku seriju svih vremena.

Braća Troter, prodavci polovne i švercovane robe, maštaju na dnu socijalne lestvice Londona o bogaćenju i lagodnom životu.

Radeći u sivoj zoni, na ivici zakona, oni upadaju u nizove tragikomičnih situacija, lečeći vedrinom svog ironičnog, sarkastičnog i apsurdnog humora krajnje nezavidan i obeshrabrujući položaj.

Only Fools and Horses (kako zapravo glasi originalni naziv serije) predstavlja kultnu britansku TV seriju, komediju koju je napisao i kreirao Džon Saliven i koju je BBC emitovao od 1981. do 1991. godine.

Naslov serije zasnovan je na staroj engleskoj poslovici: Samo budale i konji rade (Only fools and horses work for a living) kojom se aludira na konstantno nastojanje glavnih likova u seriji da izbegavaju posao (rad) i plaćanje poreza, kao što se posprdno gleda na život radničke klase u jednom od luzerskih kvartova Londona – Pekamu.

Čuvenu naslovnu numeru takođe je napisao i otpevao Džon Saliven.

Derek Del Boj Troter (Dejvid Džejson) i njegov mlađi brat Rodni (Nikolas Lindharst) dele stan sa vremešnim Dekom (Lenard Pirs) u zgradi Nelson Mendelau londonskom predgrađu Pekam. Del Boj ima svoju firmu pod nazivom Troterovo nezavisno trgovinsko društvo i legendarni poslovni automobil – žuti trotočkaš Reliant Regal.

On je zapravo obični preprodavac i sitni prevarant, uvek u potrazi za lakom zaradom i lagodnim životom. Na ivici zakona Del Boj i Rodni kreću u trgovinu, preprodaju robe (njihov stan je najčešće prepun švercovane robe). U njihovom društvu je i trgovac polovnih automobila i novopečeni bogataš Bojsi (Džon Čalis), prepredeni i sarkastični prevarant neodoljivog šarma, ne previše bistar čistač ulica Triger (Rodžer Lojd-Pek), Rodnijev drug Miki Pirs (Patrik Mari) i niz drugih urnebesnih likova čije je glavno poslovno sastajalište lokalni pab Ragina glava.

Odnosi među braćom Troter, njihovi poslovni i ljubavni usponi i padovi i mnoštvo nezaboravnih likova i situacija čine glavnu temu i duh ove nezaboravne humorističke serije, obojene satiričnim, sarkastičnim, ironičnim i apsurdnim tonovima iskričavog i brutalnog engleskog humora.

U jednoj epizodi željni provoda i avanture, Del Boj i Rodni odlaze u noćni klub, predstavljajući se kao uspešni poslovni ljudi. Tamo nailaze na par zgodnih, slobodnih devojaka i pokušavaju da im se približe. Flert započinju izmišljenom, hvalisavom pričom o tenisu u kojoj Del predstavlja Rodnija kao vrhunskog, poznatog tenisera. Jedna od devojaka, uz osmeh, znatiželjno započinje dijalog sa Rodnijem.

Na samom kraju, tridestak godina kasnije, čuvenu mantru braće Troter U ovo doba iduće godine bićemo milioneri pokušavam da shvatim kao sarkazam očajnog srpskog radnika (šta je to radnik i da li ih još ima?) gurnutog lažima i pljačkom u bespomoć očaja koji se još jedino leči gorkim humorom, radnika koji tiho nestaje u apsurdu srpske svakodnevnice i demagoškoj priči večnih moćnika.

Bez potrebne iluzije i neuništivog osmeha braće Troter…

‘Allo ‘Allo! (1982-1992)

Istovremeno kad i Mućke, Veliku Britaniju i ostatak sveta potresao je briljantni humor još jedne legendarne serije.

‘Allo ‘Allo! predstavljala je farsično britansko ludilo, parodiju sa galerijom bizarnih alanfordovskih likova, sjajnih stereotipova – od lokalnog policajca, lingviste Krebtrija, preko gestapovske karikature – Her Flika i njegove ljubavnice Helge, do urnebesnog nemačkog poručnika Grubera i njegovog tenkića.

‘Allo ‘Allo!, kultna britanska komedija situacije i serija, trajala je 85 epizoda. Njeni autori su bili Dejvid Kroft (ujedno i kompozitor čuvene muzičke teme serije) i Džeremi Lojd (autor gegova za brojne britanske komedije).

Serija se dotiče događaja u Drugom svetskom ratu, karikira ratne filmove i Tv drame, a pre svega dramu BBC-a o Pokretu otpora Tajna vojska (koja se bavila dogodovštinama članova Pokreta otpora utvrđenih u kafeu u Briselu).

Radnja se odvija za vreme Drugog svetskog rata, oko čoveka zvanog Rene Artoa ( Gordon Kej), vlasnika malog kafea u varoši Nuvion u Normandiji. Varoš su okupirali Nemci, i pokrali sva značajna umetnička dela (pre svega, sliku Posrnula Madona (sa velikim grudima) od izmišljenog umetnika Van Klompa).

Komandant grada, pukovnik fon Strom, odlučuje da zadrži delo za sebe posle rata i naređuje Reneu da ga sakrije u kafeu. Gestapo takođe želi sliku i šalje svog čoveka, oficira Otoa Flika da je pronađe.

Istovremeno, u opštem haosu i ludilu briljantne komedije situacije, Rene je primoran da radi za Pokret otpora (u kafeu skriva dva britanska avijatičara i omogućuje Pokretu tajne sastanke i planiranja subverzivnih akcija, organizovanih pre svega od strane parodične Mišel koja sve govori samo jedanput).

Tu je još niz parodičnih likova – Lekler, Alfons, konobarice Ivet, Marija i Mimi (sa kojima Rene ima tajne ljubavne afere), Reneova žena Edit (izdašne lepote i predivnog glasa), njena nagluva i nepokretna, alanfordovska majka, madam Fani la Fan, prikovana za krevet ispod kojeg je skrivena radio stanica francuskog Pokreta otpora, feminizirani poručnik Gruber (nesretno zaljubljen u Renea), kapetan Hans Gering, sa svojim čuvenim pozdravom Fireru: Tler!, zatim ženskaroš, italijanski kapetan Bertoreli i urnebesni gestapovski tandem – her Flik i Helga.

Na kraju, kao kruna svega, dolazi policajac Krebtri, britanski agent prerušen u francuskog policajca. On govori neverovatno loš francuski, sa čuvenim: Dobar jutar!, zaokružujući ludilom engleskog humora ovu moćnu komediju, parodično remek-delo britanskog duha.

Engleski humor, uz Ostrvski fudbal i britanski The Beatles pop-rock, predstavlja jednu od onih umetničkih i životnih lepota uz koje sam odrastao i negovao duh vedrine, kritičnosti i otpora prema gluposti i zlu ovoga sveta koji ne želi da prihvati svaku vrstu različitosti među ljudima kao još jedno, dodatno bogatstvo ljudskog duha.

Humor je veliki Božiji dar koji svakog od nas svodi na razumnu meru i gleda na svaku ljudsku mudrost kao ludost. Svet humora, pre svega engleskog, beskrajno je polje lepote duhovitosti, one čudne prefinjenosti koju ispoljavamo u susretu sa svim onim vrednostima u kojima se odražava sama lepota ljudskog i kosmičkog postojanja. Lepota sama po sebi.

 
 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU