Jan Vermer je radio kao klasičar, pokušavajući da izrazi dugovečne, više nego prolazne kvalitete života. Pored osećanja trenutnog prisustva koji je on stvorio svojom slikom Devojka sa bisernom minđušom, idealizovan lik mlade devojke prenosi osećaj večne lepote.

576492c356d8e0278dfa7b752bad5bc8 L

Devojka sa bisernom minđušom iz 1665. godine je remek-delo holandskog slikara Jana Vermera, koji je tokom života bio neshvaćen, a dvesta godina kasnije, svrstan među najveće umetnike u istoriji slikarstva. Ova slika je poznata pod nazivom Devojka sa turbanom, Mona Liza severa ili Holandska Mona Liza. Danas se slika nalazi u muzeju Mauritshuis u Hagu.

Slika Devojka sa bisernom minđušom je potpisana, međutim tačan datum nastanka je nepoznat, a okvirno se uzima 1665. godina. Slika nije odmah bila zapažena. Kako su Vermerove slike posle njegove smrti jeftino prodavane,1882. godine, kupio ju je za 2,30 guldena kolekcionar Arnoldus Andries de Tomb i posle dvadeset godina poklonio muzeju.

Slika Devojka sa bisernom minđušom Jana Vermera naslikana je u potpunom mraku, na mestu koje je sasvim drugačije od njegove porodične kuće u Delfiju. Ona je naslikana u mraku kao lampa i taj zaista briljantan efekat daje joj metafizički kvalitet.

Na slici je prikazana mlada devojka, sa blago otvorenim, vlažnim usnama, i sjajem u očima. Lice joj je naslikano izbliza. Izrazito tamna pozadina slike u kojoj nema nikakvih detalja stvara trodimenzionalan osećaj. Središnja tačka slike je refleksija biserne minđuše. Nedostatak boja u pozadini dovodi do izražaja bisernu minđušu devojke u obliku kapi suze koja deluje kao svetleća tačka na slici.

Devojka na slici nosi žuto-smeđu jaknu. Ispod jakne se vidi naglašena bela kragna bluze. Jakna je u kontrastu prema egzotičnom plavom turbanu na njenoj glavi. Koža devojke je u kontrastu sa pozadinom i kreira užaren efekat. Korišćenje svetla je naglašeno sa belom kragnom koje intenzivira biserna minđuša, kao i uši, usta devojke. Zapažamo i kako je nos definisan, a to je u stvari tehnika koju je koristio Leonardo da Vinči, sfumato, gde su površine bez oštrih prelaza. Pogled devojke je usmeren na posmatrača slike i stvara osećaj da ona okreće glavu da bi ga videla. Koso postavljen položaj glave nagoveštava zamišljenost devojke. Boje na slici su predivno žive i uravnotežene. Jan Vermer je koristio dva skupa pigmenta, na ovoj slici ultramarinsku plavu i bakarnu žutu.

Pune crvene usne, sjajne oči i čarobni pogled preko ramena devojke na slici bude u čoveku radoznalost da sazna ko je ona. O tome ko je ona postoje mnoge teorije. Tako neki naučnici smatraju da je to Vermerova starija kćerka Marija koja je rođena 1654. godine i koja je mogla biti istih godina kao i devojka kada je naslikana, a neki smatraju da je kćerka mecene Jana Vermera. Mišljenje da je devojka na slici Grita, služavka nije zasnovano na istorijskim činjenicama. Verovatno je to romantična teorija identiteta devojke i priče koja se povezuje sa njom. Ona se pojavila u romanu Trejsi Ševalije i u filmu sa istoimenim naslovom. Istoričari umetnosti nisu čak sigurni da je Vermer imao model za sliku. I posle nekoliko vekova sve oko Devojke sa bisernom minđušom je obavijeno velom misterije.

Jan Vermer je radio kao klasičar, pokušavajući da izrazi dugovečne, više nego prolazne kvalitete života. Pored osećanja trenutnog prisustva koji je on stvorio svojom slikom Devojka sa bisernom minđušom, idealizovan lik mlade devojke prenosi osećaj večne lepote.

artnit.net

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU