„Na svakoj fotografiji su dva čoveka – posmatrač i autor“

ansel adams

Autor:  Haris Čalkić /Creative Art magazin/

Ansel Adams (1902-1984.) svakako je jedno od najvećih imena u istoriji fotografije. Njegova predanost prirodi i snimanju pejzaža napravila je dobru osnovu za sve buduće generacije fotografa koje su svoj interes nalazile u snimanju prirode

„Fotografisanje pejzaža je najveći test za svakog fotografa, ali vrlo često i najveće razočarenje“

„Na svakoj fotografiji su dva čoveka – posmatrač i autor“, govorio je Ansel Adams, možda i najpoznatiji fotograf pejsaža u istoriji fotografije. Adams je uspevao upravo ono čemu teži većina – da posmatrača putem fotografije odvede do mesta na kojem je snimljena.

Ljubav prema prirodi i fotografiji otkrio je tokom porodičnog izleta u Yosemite nacionalnom parku. Ansel, tada nadareni četrnaestogodišnji pijanista, se igrao sa svojim Kodak Box Brownie aparatom i ostao očaran prizorom.“Sjaj Yosemite parka se rasprsnuo pred nama, kao da je jedno čudo za drugim dolazilo ispred nas, svuda je bilo svetla, to je bio početak novog perioda za mene“, prisećao se posle tog fatalnog susreta.

ansel adams mjesecina

Misionar lepote

Tri godine kasnije postaje član društva Sierra Klub, koje je posvećeno zaštiti i očuvanju prirode, sa naglaskom na predeo planinskog lanca Sierra Nevada. Inače, ovo okruženje će biti večna Anselova inspiracija i pejzaži nastali tokom neke od brojnih poseta će obeležiti njegovu fotografsku karijeru. „Yosemite park je za mene uvijek izlazak sunca, zeleno-zlatno čudo u ogromnom zdanju od kamena“ , fotograf je opisivao svoj najdraži motiv.

Boraveći često u ovim predelima bio je u kontaktu sa porodicom Best, koja je posedovala fotostudio u koji je Adams dolazio da svira na starom klaviru. Sudbina je htela da nekoliko godina posle oženi vlasnikovu kćerku koja je i nasledila studio. Danas se taj isti studio zove „Adamsova galerija“.

U tom periodu izdaje i svoju prvu knjigu naziva „Fotografije Visoke Sierre“ (1927.). U periodu afirmacije radi više poslova, daje časove klavira, radi naručene fotografske poslove, iako, kako je sam govorio, nikada nije uživao u njima kao u snimanju pejsaža. Ljubav prema pejzažima i muzici objašnjavao je rečima: „Ja verujem u lepotu, verujem u vodu i stene, u tlo i vazduh, verujem u ljude i njihovu budućnost, te u sudbinu“. Tako se i ponašao, kao svojevrsni misionar, sa zadatkom da svetu pokaže što više prirodnih lepota.

Ansel Adams drvo

Uticaj na razvoj fotografije

1932. godine sa skupinom istomišljenika, poput Willarda Van Dykea, Imogenom Cunnighamom i Edwardom Westonom, osniva fotografsku grupu f/64. Počasni je doktor nauka na Harvardu i Yaleu, dobitnik velikog broja međunarodnih nagrada. Klub Sierra je 1971. promovisala Ansel Adams nagradu za fotografiju. U nacionalnom parku Inyo jedan je planinski vrh dobio ime po njemu. Preminuo je 1984. godine. Uveo je „Sistem zona“ u fotografiji što je svakako jedno od njegovih najvećih dostignuća kada govorimo o razvoju fotografije.

ansel adams hrast

Sistem Zona

Zajedno sa Fredom Archerom, Adams je patentirao fotografsku tehniku pod nazivom „Sistem zona“. Iako je originalno predviđena za crno beli film, upotrebljiva je i za kolor negative i druge vrste fotografskog medija. Sistem skala podrazumeva merenje svetla na odvojenim elementima na fotografiji i računanje vrednosti idealne ekspozije u zavisnosti od svetlosnih uslova i onoga što fotograf želi da dobije. Zona je numerisana u skali od 0-10, gde svaki od brojeva predstavlja različitu jačinu svetline. Zona 0 predstavlja potpuno crnu, zona 5 srednje sivu, a zona 10 potpuno belu. Svaka naredna zona od prethodne ima duplo veću vrednost ekspozicije. Koristeći ovaj sistem, moguće je savladati i preneti na fotografiju jako teške i nezgodne svetlosne uslove. Ovaj sistem se koristi i dan danas.

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU