Prekretničke knjige Luisa Kerola osvojile do tada nezamislive slobode razmišljanja i iskaza. Priča o Alisi u “zemlji čuda” već 150 godina neodoljivo privlači i inspiriše čitaoce i stvaraoce.

alisa

Čim je pre 150 godina prvi put upala u zečju rupu, jureći Belog Zeca sa prslukom i satom, postala je senzacija. Hari Poter 19. veka. Čudo koje je svom tvorcu Luisu Kerolu odmah donelo istinsku književnu slavu i, pokazaće se, trajno mesto na intimnim i objektivnim listama za sva vremena.

Kaže se da su posle Biblije i Šekspirovih dela, “Alisa u zemlji čuda” i “Alisa u svetu ogledala” najcitiranije knjige u zapadnom svetu. Prevedene su na 174 jezika, čak i na klingonski - jezik kojim govore humanoidi iz “Zvezdanih staza”! Svet ove godine obeležava vek i po od prvog objavljivanja prve knjige o Alisinim doživljajima, a u čast trajanja čarobne zemlje, Belog Zeca, ptice Dodo, velike plave gusenice sa čibukom nargile u ustima, Martovskog Zeca, Šeširdžije, lude čajanke, kraljevstva karata i igre šaha otvorene su mnogobrojne izložbe, ponavljana izdanja, održana predavanja. Britanija je objavila seriju poštanskih marki sa likovima iz ovih dela. Alisa je ponovo u žiži, ali nikada, zapravo, za njom nije ni jenjavala pomama. Padajući niz zečiji tunel, bez prestanka je ostavljala tragove u literaturi, muzici, stripovima, filmovima, naposletku u novoj čudesnoj zemlji interneta...

Nikada nijedno književno delo nije doživelo toliko različitih ekranizacija, koje su u gotovo svim raspoloživim tehnikama i žanrovima krenule još 1903. godine. Mnogi su se upoznali sa Alisom tek gledajući čuvenu Diznijevu verziju iz 1951. ili onu Tima Bartona od pre pet godina.

Neodoljivu privlačnost i arhetipsku snagu čudnih slika i likova kojima je engleski pisac ispunio stranice svojih spisa, vreme nije nimalo okrnjilo. Pisao je veliki znalac Ranko Munitić da su kroz decenije mnogobrojni stručnjaci, pesnici i vizionari otkrivali u tkivu Kerolovih fantazmagorija slojeve novih i složenih značenja. U kapitalnoj knjizi “Alisa na putu kroz podzemlje i kroz svemir” Munitić kaže da su se na njega pozivali nadrealisti i dadaisti, psihoanalitičari, ljubitelji nonsensa i crnog humora, logičari i filozofi, istraživači književne metode toka svesti, svrstavali ga u prethodnike Ajnštajnovih teorija, u pionire psihodeličnih i andergraund kreacija. U svoje priče, romane i filmove uplitali su ga Asimov, Bredberi, Džon le Kare, King, Vels, Beket, Breton, Agata Kristi, Borhes, Dizni, Lukas, Spilberg... Ne tako što su ga prepisivali, već jednostavno zato što ga se, jednom pročitanog i upamćenog, više nisu mogli osloboditi.

- Na Kerolovim stranicama naslućeno je i naznačeno mnogo od onoga što čini temeljni fond ideja, motiva i rešenja umetničke fantastike (literarne, filmske, stripovske). Poglavlja Kerolovih knjiga naprosto vrve signalima upućenim svakom pokloniku poetske fikcije. Kao što Homerov Odisej u 24 pevanja slavnog epa prevaljuje ogromno čudesno putešestvije, tako Kerolova Alisa u 24 poglavlja jednako slavnih knjiga obilazi ništa manje grandiozan fantastični lavirint - pisao je Munitić. - U najvećem broju fantastičnih priča, romana, filmova, muškarac je glavni junak. Kerol se oslanja na ličnost žene, zapravo devojčice. Spoljašnju osvajačku delatnost jednog Odiseja ili Flaša Gordona ona zamenjuje unutrašnjom spoznajnom dimenzijom, i kroz katarzu putovanja stiže do intimnog sazrevanja.

Važno je znati, isticao je Munitić, da knjige posvećene Alisinim pustolovinama nisu isključivo lektira za decu, niti je reč o jednostavnim i nerazumnim detinjim maštanjima, kako su knjigu ocenjivali londonski kritičari u vreme njenog pojavljivanja:

“Kerolov svet zapravo je ovaj naš samo okrenut naglavačke, potpuno obrnut, poput vešto izvrnute rukavice. Sve liči samo naopako, sve je slično ali u obrnutom smislu. Ove hladne pripovesti, redukovane bajke, zapravo fantastične reportaže, dela istovremeno pesničkog, matematičkog i logičkog uma, najpotpunije su umetničke inverzije kojima je ikad bila izložena pojavnost čovekove planete”.

Dve knjige o Alisi, po mišljenju profesora Zorana Paunovića, označile su sredinom prošlog veka prekretnicu u oblasti klasične književnosti namenjenoj deci, osvajanjem do tada nezamislive slobode razmišljanja i iskaza. Ogroman uspeh zabeležen neposredno po objavljivanju ovih dela, po njegovim rečima, pokazao je da se za takvom slobodom i te kako žudelo, a o njenom istinskom smislu i značaju svedoči činjenica da su likovi, situacije i jezički obrt iz “Alise” odavno postali deo folklora, zajedničkog kulturnog nasleđa - ne samo engleskog, i ne samo dečijeg.

- Čime se to Kerol presudno udaljio od onoga što je dotadašnja književnost za decu podrazumevala? Pre svega, proterao je iz svog dela svako moralisanje, svaku nametnutu pouku; ona se kod njega može pojaviti samo onda kada poželi da joj se podsmehne. Još je važnije to što Alisine fantastične avanture nisu, ma koliko to neobično zvučalo, nikakav beg od stvarnosti. Alisin svet mašte nije svet bez briga i jada; i u njemu postoje obaveze, bolne životne lekcije, krivica i kazna, srdžba i bes. Umesto uobičajenog nastojanja da se nakratko umakne u svet bez tegoba i bol, Kerol nam nenametljivo pokazuje kako da stvarnost uz pomoć mašte pretvorimo u igru, ne bismo li se na taj način lakše izborili s njom - napisao je Paunović u pogovoru “Alise” u izdanju Matice srpske.

BRILjANTNI MATEMATIČAR

ČESTO se dve knjige o Alisinim avanturama smatraju za jednu, a Kerol je “Alisu u zemlji čuda” objavio 1865, a “Alisu u svetu ogledala” 1871. godine. Iako je sam pokušao da ilustruje “zemlju čuda”, taj posao je prepustio profesionalcu ser Džonu Tenijelu, čije su ilustracije ostale zaštitni znak knjiga, proslavile ovog autora i postale primer. Pravo ime Luisa Kerola (1832-1898) bilo je Čarls Latvidž Dodžson. U početku je želeo da bude sveštenik, ali postao je briljantan matematičar i predavač na Oksfordu. Objavio je zapažena naučna dela, a pročuo se i kao umetnički fotograf po izvanrednim portretima dece. Anegdota kaže da su pisac i njegov najbolji prijatelj jednom prilikom otišli na veslanje i piknik sa trima ćerkama dekana njihovog koledža, od kojih je najstarija, Alisa Lidl, bila naročita piščeva ljubimica. Smatra se da je Kerol po njoj storio svoju književnu junakinju, mada je on to kasnije poricao. Toga dana, on je izmislio i ispričao im priču o Alisi u čarobnoj zemlji, a na insistiranje devojčice Alise kasnije ju je stavio na papir.

OD PSIHOANALIZE DO PIVA

Tridesetih godina 20. veka “zemlja čuda” bila je zgodna za psihoanalizu i tumačenje snova, sedamdesetih - za priče o eksperimentima sa drogama, kada se tvrdilo da je Kerol morao da “bude na nečemu”. Pojavljivala se u reklami za “Ginisovo” pivo, na papirićima sa LSD-om, u pesmi “Beli zec” grupe “Džeferson Erplejn”, u video spotu Gven Stefani, u “Matriksu”, u rečima kojima se Morfeus obrtaća Neu, poredeći ga sa Alisom...

Piše: B. Đorđević

Izvor: večernje novosti

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU