Džejn Ostin (1775-1817), kćerka parohijskog sveštenika iz Stiventona, za svoj rodni grad ostala je vezana čitavog života, nikada ne stavši na ludi kamen. Postala je poznata i voljena engleska književnica, a počela je da piše od rane mladosti kako bi zabavila svoju porodicu, čiji su članovi uživali da čitaju naglas jedni drugima.

Džejn Ostin

Ostinova je svoja dela izdavala anonimno i iako su doživela veliki uspeh, njena anonimnost ju je udaljavala iz važnih literernih krugova. Do 20. veka njena reputacija dostigla je kultni status, a mnoga njena dela često su ekranizovana kao filmovi i serije, sa različitim stepenom vernosti originalu. Gordost i predrasude je sa šest filmskih adaptacija svakako njena najčešće ekranizovana knjiga, a poslednja verzija je ona iz 2005. godine režisera Džoa Rajta sa Kirom Najtli u glavnoj ulozi. Za života je napisala ukupno šest romana, koji su čitani vojnicima u Prvom svetskom ratu kao deo terapije protiv stresa. Međutim, o njenom životu postoji i nekoliko manje poznatih činjenica koje možete da pročitate u nastavku.

1. Kao dete, Džejn je zamalo umrla od difterije

U proleće 1783. godine, Džejn je zajedno sa svojom sestrom Kasandrom i rođakom Džejn Kuper poslata u Oksford kako bi ih podučavala gospođa Kouli. Nekoliko meseci kasnije, preselili su se u Sautempton, a Džejn i Kasandra su teško obolele, najverovatnije od difterije. Džejn je zamalo umrla, a gospođa Kouli iz nekog neobjašnjivog razloga nije obavestila njene roditelje. Kuperova je bila ta koja je intervenisala pa su se sestre Ostin na svu sreću oporavile pod majčinim nadzorom. Bilo kako bilo, jedno je sigurno: da nije bilo Kuperove, Džejn bi umrla i svet bi bio lišen njenog izuzetnog talenta.

2. Pored jedne sestre, imala je i šestoro braće

Prva biografija Ostinove, koju je napisao njen nećak Džejms Edvard Ostin-Li 1869. godine, odaje utisak da je imala samo petoro braće – Džejmsa, Edvarda, Henrija, Frenka i Čarlsa. Međutim, u porodici Ostin je bilo šestoro muške dece. Naime, Džordž je bio drugo dete velečasnog Ostina i njegove supruge, ali je u velikoj meri izostavljen iz porodičnih uspomena. Rođen je 1766. godine, bolovao je od epilepsije i verovato je bio gluv. O njemu se brinula jedna porodica iz Mank Šerborna, sela nedaleko od Stiventona gde je Džejn rođena i gde je odrasla. Iako su Ostinovi posećivali Džordža, on nije bio deo njihovih života. Umro je 17. januara 1838. godine, a sahranjen je u neobeleženom grobu na groblju u Mank Šerbornu.

3. Imala je jednu bračnu ponudu i romansu sa čovekom čiji identitet nikada nije otkriven

Sve junakinje njenih knjiga imale su tu sreću da se zaljube i udaju za čoveka svojih snova, ali ne i ona sama. Džejn je dobila samo jednu bračnu ponudu. Taj neočekivani predlog došao je od bogataša Harisa Big-Videra koji je bio šest godina mlađi od nje. Džejn je pristala ali se uskoro predomislila jer nije volela svog budućeg supruga. Sve se može izdržati i istrpeti, ali ne i brak bez ljubavi, napisala je u pismu svom nećaku. Mnogo godina nakon Džejnine smrti, njena sestra Kasandra otkrila je da je znala za njenu romansu sa čovekom čiji identitet nikada nije otkriven (pretpostavljalo se da se radilo o nekom svešteniku). To se dogodilo u leto 1802. godine kada je Džejn bila na odmoru u Devonu, a pomenuti gospodin ju je nameravao i zaprositi. Na žalost, više se nikada nisu sreli, jer je iznenada umro, a Džejn je ostala neudata celog života.

4. Svoje romane smatrala je svojom decom

U pismima svojoj sestri, Džejn je opisala Gordost i predrasude kao svoju miljenicu i istakla je da nikada nije bile previše zauzeta da razmišlja o Razumu i osećajnosti, koji je za nju bilo njeno odojče. To je jako zanimljiva analogija, jer, kao i kod trudnoće i porođaja, i stvaranje njenih dela je bio dug i naporan proces. Gordost i predrasude je delo koje je dugo vremena bilo u izradi – Džejn je započela prvi nacrt u oktobru 1796., ali knjiga nije objavljena sve do januara 1813. Njena pisma ne sadrže nikakve naznake da je žalila što nikada nije postala majka, ali ako jeste, makar je svojim brojnim nećacima i nećakinjama bila omiljena tetka.

5. Na nadgrobnoj ploči kojom je obeležen grob Ostinove, nije navedeno da je bila književnica

Godine 1816. godine Džejn je teško obolela, najverovatnije od Adisonove bolesti. Kada joj se stanje pogoršalo, otputovala je u Vinčester. Dana 18. jula 1817. godine, umrla je i sahranjena je u Vinčesterskoj katedrali. Međutim, Ostinovi nisu smatrali da na njenoj nadgrobnoj ploči treba da stoji uklesano da je bila književnica.

Preuzeto sa kafenisanje.rs

 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU