Izborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore krenula je svom žestinom, a još uvijek se ne zna kako će nastupiti opozicija.

vucic al jazeera misljenje main

last je potpuno stabilna, samo je ponekad, svojim ličnim razlozima i 'kreativnim' idejama, u pitanje dovodi Aleksandar Vučić [Al Jazeera]

Politička i  životna situacija u Srbiji najtačnije se da predstaviti starim, prošlovekovnim aforizmom: "Sve je dobro, ali se ne da popraviti!" Ili još preciznije - vlast je potpuno stabilna, samo je ponekad, svojim ličnim razlozima i "kreativnim" idejama, u pitanje dovodi premijer Aleksandar Vučić. Jedan od takvih razloga nesumnjivo je i njegova odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, koju je partijska konferencija Srpske napredne stranke jednoglasno i jednodušno, aklamacijom, prihvatila - što je i logično, jer kampanja za te izbore već uveliko traje, ako je uopšte, od formiranja ove Vlade, u aprilu 2014. godine, i prestajala.

Bitan elemenat te kampanje, sa bar dvoznačnim porukama, skorašnji je susret premijera Vučića i Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i lidera Sandžačke demokratske partije, nakon čega su saopštili da njihove dve stranke i na predstojeće izbore izlaze u koaliciji. Time je - ne toliko opoziciji koliko koalicionoj Socijalističkoj partiji Srbije i njenom vođi Ivici Dačiću - stavljeno do znanja da se bez njega i njih može -  i to ne samo u predizbornoj koaliciji.

Što se izbornih kombinacija opozicije tiče, Vučić je bio jasan, rekavši da, koliko on vidi, "jedini im je plan kako da Vučić završi kao [svrgnuti predsjednik Libije Moammar] Gadafi ... a šta će biti sa Srbijom ..." Ako se i ima u vidu da je premijer  već godinama i koordinator tajnih službi bezbednosti te da "Ozna sve dozna", ipak ne treba smetnuti s uma ni sve vežbe, pripreme i probe najavljivanog državnog udara, za koji se na kraju ispostavilo da je, ipak, nekakav "državni samoudar" pripremljen za izvođenje na premijeru omiljenom TV Pink, uz asistenciju ništa manje voljenog Informera. Ne treba zaboraviti ni nedavna masovna noćna hapšenja po celoj Srbiji, čiji se glavnoosumnjičeni za razni privredni kriminal, ovih dana, tiho i bez prisustva tv kamera, puštaju iz pritvora.

Izborna kampanja u punom jeku

Ima još jasnih i jakih pokazatelja da je izborna kampanja u Srbiji krenula svom žestinom, poput, recimo, nezakonitog postavljanja brojnih tužilaca po Srbiji, što sveukupno najavljuje ne samo zanimljivu izbornu utakmicu i učesnike u njoj, već, donekle, i neizvesne rezultate ovih, još uvek, neraspisanih izbora.

Ma kakvi da su i ma kada bili raspisani, još uvek se zvanično ne zna kako će opozicija na predstojećim izborima nastupati. Zapravo, ne zna se tačno i pouzdano ni ko jeste, a ko nije opozicija, odnosno ko je za smenu vlasti, a ko za učešće na izborima, za koje bi potom od iste te vlasti mogao biti nagrađen... Pri tom, ne radi se o uobičajenom predizbornom galimatijasu i obećanjima karakterističnim za izborne situacije u državama na Balkanu i sličnim tvorevinama sa po stotinu i više registrovanih, takozvanih, političkih partija.

Radi se o kalkulacijama o "podeli plena", o postizbornom pozicioniranju nakon parlamentarnih izbora, na kojima će, uopšte se ne sumnja, Vučićev SNS pobediti, a ogromna većina drugih neće ni preći cenzus. U takvoj situaciji niko u opoziciji i ne pomišlja da nastupa sam, jer i istraživanja pokazuju da bi od proevropskog bloka samo Demokratska stranka bez koalicije mogla ući u Skupštinu. Više dirigovano od režimskih medija nego spontano, nametnulo se pitanje: Može li se opet sastaviti neki DOS, neka koalicija poput one iz 2000. godine, kada je na parlamentarnim i predsedničkim izborima pobeđen Slobodan Milošević, njegovi socijalisti i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja.

Održani su i neki zajednički sastanci opozicionih lidera, nakon kojih su se oni koji su se pojavljivali pred kamerama i novinarima isticali prijatnu atmosferu, tolerantan dijalog i slične bla, bla argumente ... kako bi izbegavalo reći da, pre svega, nikakav zajednički opozicioni nastup niti je logičan, niti moguć.

Pri tom, Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i DS-a, koji je napustio neposredno pred vanredne izbore 2014. godine, Nenad Čanak, dugogodišnji lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Čedomir Jovanović, predsednik vanparlamentarne Liberalno demokratske partije, već su se dogovorili o zajedničkom nastupu na parlamentarnim, ali zanimljivo, ne i na pokrajinskim izborima u Vojvodini.

Zoran Živković, bivši premijer i predsednik Nove stranke, koja ima poslanike u Skupštini, sa Bojanom Pajtićem, sadašnjim predsednikom DS-a, ima čvrst dogovor još sa prošlih izbora da ko hoće sa njima u izbornu koaliciju mora da prihvati i princip da nakon izbora ni pod kakvim uslovima neće ulaziti u vladu niti bilo kakve koalicije ako ih formira Vućić i njegov SNS.

Pretežak uslov za mnoge, a posebno za Tadića i Jovanovića, koji su se, svako na svoj način, tokom prethodne dve godine postojeće vlasti nudili premijeru Vučiću za razne poslove i zadatke, pa i ulazak u Vladu, ali ih on, do sada, nije uslišio.

Dogovor o nenapadanju

Valjda svestan toga, Tadić se u dosadašnjim opozicionim kontaktima više interesovao za dobijanje eventualne podrške za svoju kandidaturu na budućim predsedničkim izborima, nego za zajednički nastup na predstojećim parlamentarnim. Zapanjujuća do bizarnosti, ova Tadićeva kandidaciona namera više govori o ničeanskoj volji za moć bivšeg predsednika države, nego o realnoj  percepciji političke stvarnosti psihologa po profesiji.

Što se realnog koalicionog i izbornog potencijala tiče, nije bolja situacija ni sa Jovanovićem i njegovim LDP-om. Na prethodnim izborima nisu prešli cenzus, ostali su van parlamenta, ali to bivšem popularnom studentskom lideru iz vremena borbe protiv Miloševićevog režima nije smetalo da Vučiću nudi razne oblike saradnje. Oni koji ga znaju kažu pre svega zbog privrednih problema u koje su zapadale njegove firme.

Sve kada se uzme u obzir, maksimum koji postojeća proevropska opozicija u Srbiji može postići, jeste dogovor o međusobnom nenapadanju tokom kampanje i saradnja u biračkim odborima za vreme samih izbora. To znači da u realnosti treba očekivati nastup proevropske opozicije u dve kolone.

U jednoj bi bile Demokratska stranka i Nova stranka, kao i pojedine lokalne stranke i sindikati. U drugoj već pomenuta koalicija Tadića, Jovanovića i Čanka, dok bi u još dve kolone marširali evroskeptici proruske orijentacije - ostaci Koštuničine Demokratske stranke Srbije, Dveri, Narodna stranka... i, ponovo oživljeni, Šešeljevi radikali, kojima neka istraživanja predviđaju da će preći izborni cenzus i opet biti u Skupštini.

Sam Šešelj, koga je Haški tribunal pustio iz pritvora zbog navodne bolesti, pa "zaboravio" na njegov povratak, kaže da će izbori biti "svojevrstan referendum, na kome će se narod opredeljivati između pobornika Evropske unije, a to su Vučić i naprednjačka stranka i SRS, koja je kategorički protiv ulaska u EU, a za integracije sa Rusijom".

Izbori još nisu raspisani i ne zna se kada će biti - a mnogi demokratski opredeljeni glasači slušaju NO PASARAN Ede Maajke.

Izvor: Aljazeera

Srbija uoči izbora: Sve je dobro, ali se ne da popraviti

Izborna kampanja za vanredne parlamentarne izbore krenula je svom žestinom, a još uvijek se ne zna kako će nastupiti opozicija.

Srbija, Izbori, Aleksandar Vučić, Vlast, Opozicija
Vlast je potpuno stabilna, samo je ponekad, svojim ličnim razlozima i 'kreativnim' idejama, u pitanje dovodi Aleksandar Vučić [Al Jazeera]

Piše: Rade Radovanović

Politička i  životna situacija u Srbiji najtačnije se da predstaviti starim, prošlovekovnim aforizmom: "Sve je dobro, ali se ne da popraviti!" Ili još preciznije - vlast je potpuno stabilna, samo je ponekad, svojim ličnim razlozima i "kreativnim" idejama, u pitanje dovodi premijer Aleksandar Vučić. Jedan od takvih razloga nesumnjivo je i njegova odluka o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, koju je partijska konferencija Srpske napredne stranke jednoglasno i jednodušno, aklamacijom, prihvatila - što je i logično, jer kampanja za te izbore već uveliko traje, ako je uopšte, od formiranja ove Vlade, u aprilu 2014. godine, i prestajala.

Bitan elemenat te kampanje, sa bar dvoznačnim porukama, skorašnji je susret premijera Vučića i Rasima Ljajića, potpredsednika Vlade i lidera Sandžačke demokratske partije, nakon čega su saopštili da njihove dve stranke i na predstojeće izbore izlaze u koaliciji. Time je - ne toliko opoziciji koliko koalicionoj Socijalističkoj partiji Srbije i njenom vođi Ivici Dačiću - stavljeno do znanja da se bez njega i njih može -  i to ne samo u predizbornoj koaliciji.

Što se izbornih kombinacija opozicije tiče, Vučić je bio jasan, rekavši da, koliko on vidi, "jedini im je plan kako da Vučić završi kao [svrgnuti predsjednik Libije Moammar] Gadafi ... a šta će biti sa Srbijom ..." Ako se i ima u vidu da je premijer  već godinama i koordinator tajnih službi bezbednosti te da "Ozna sve dozna", ipak ne treba smetnuti s uma ni sve vežbe, pripreme i probe najavljivanog državnog udara, za koji se na kraju ispostavilo da je, ipak, nekakav "državni samoudar" pripremljen za izvođenje na premijeru omiljenom TV Pink, uz asistenciju ništa manje voljenog Informera. Ne treba zaboraviti ni nedavna masovna noćna hapšenja po celoj Srbiji, čiji se glavnoosumnjičeni za razni privredni kriminal, ovih dana, tiho i bez prisustva tv kamera, puštaju iz pritvora.

Izborna kampanja u punom jeku

Ima još jasnih i jakih pokazatelja da je izborna kampanja u Srbiji krenula svom žestinom, poput, recimo, nezakonitog postavljanja brojnih tužilaca po Srbiji, što sveukupno najavljuje ne samo zanimljivu izbornu utakmicu i učesnike u njoj, već, donekle, i neizvesne rezultate ovih, još uvek, neraspisanih izbora.

Ma kakvi da su i ma kada bili raspisani, još uvek se zvanično ne zna kako će opozicija na predstojećim izborima nastupati. Zapravo, ne zna se tačno i pouzdano ni ko jeste, a ko nije opozicija, odnosno ko je za smenu vlasti, a ko za učešće na izborima, za koje bi potom od iste te vlasti mogao biti nagrađen... Pri tom, ne radi se o uobičajenom predizbornom galimatijasu i obećanjima karakterističnim za izborne situacije u državama na Balkanu i sličnim tvorevinama sa po stotinu i više registrovanih, takozvanih, političkih partija.

Radi se o kalkulacijama o "podeli plena", o postizbornom pozicioniranju nakon parlamentarnih izbora, na kojima će, uopšte se ne sumnja, Vučićev SNS pobediti, a ogromna većina drugih neće ni preći cenzus. U takvoj situaciji niko u opoziciji i ne pomišlja da nastupa sam, jer i istraživanja pokazuju da bi od proevropskog bloka samo Demokratska stranka bez koalicije mogla ući u Skupštinu. Više dirigovano od režimskih medija nego spontano, nametnulo se pitanje: Može li se opet sastaviti neki DOS, neka koalicija poput one iz 2000. godine, kada je na parlamentarnim i predsedničkim izborima pobeđen Slobodan Milošević, njegovi socijalisti i Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja.

Održani su i neki zajednički sastanci opozicionih lidera, nakon kojih su se oni koji su se pojavljivali pred kamerama i novinarima isticali prijatnu atmosferu, tolerantan dijalog i slične bla, bla argumente ... kako bi izbegavalo reći da, pre svega, nikakav zajednički opozicioni nastup niti je logičan, niti moguć.

Pri tom, Boris Tadić, bivši predsednik Srbije i DS-a, koji je napustio neposredno pred vanredne izbore 2014. godine, Nenad Čanak, dugogodišnji lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, i Čedomir Jovanović, predsednik vanparlamentarne Liberalno demokratske partije, već su se dogovorili o zajedničkom nastupu na parlamentarnim, ali zanimljivo, ne i na pokrajinskim izborima u Vojvodini.

Zoran Živković, bivši premijer i predsednik Nove stranke, koja ima poslanike u Skupštini, sa Bojanom Pajtićem, sadašnjim predsednikom DS-a, ima čvrst dogovor još sa prošlih izbora da ko hoće sa njima u izbornu koaliciju mora da prihvati i princip da nakon izbora ni pod kakvim uslovima neće ulaziti u vladu niti bilo kakve koalicije ako ih formira Vućić i njegov SNS.

Pretežak uslov za mnoge, a posebno za Tadića i Jovanovića, koji su se, svako na svoj način, tokom prethodne dve godine postojeće vlasti nudili premijeru Vučiću za razne poslove i zadatke, pa i ulazak u Vladu, ali ih on, do sada, nije uslišio.

Dogovor o nenapadanju

Valjda svestan toga, Tadić se u dosadašnjim opozicionim kontaktima više interesovao za dobijanje eventualne podrške za svoju kandidaturu na budućim predsedničkim izborima, nego za zajednički nastup na predstojećim parlamentarnim. Zapanjujuća do bizarnosti, ova Tadićeva kandidaciona namera više govori o ničeanskoj volji za moć bivšeg predsednika države, nego o realnoj  percepciji političke stvarnosti psihologa po profesiji.

Što se realnog koalicionog i izbornog potencijala tiče, nije bolja situacija ni sa Jovanovićem i njegovim LDP-om. Na prethodnim izborima nisu prešli cenzus, ostali su van parlamenta, ali to bivšem popularnom studentskom lideru iz vremena borbe protiv Miloševićevog režima nije smetalo da Vučiću nudi razne oblike saradnje. Oni koji ga znaju kažu pre svega zbog privrednih problema u koje su zapadale njegove firme.

Sve kada se uzme u obzir, maksimum koji postojeća proevropska opozicija u Srbiji može postići, jeste dogovor o međusobnom nenapadanju tokom kampanje i saradnja u biračkim odborima za vreme samih izbora. To znači da u realnosti treba očekivati nastup proevropske opozicije u dve kolone.

U jednoj bi bile Demokratska stranka i Nova stranka, kao i pojedine lokalne stranke i sindikati. U drugoj već pomenuta koalicija Tadića, Jovanovića i Čanka, dok bi u još dve kolone marširali evroskeptici proruske orijentacije - ostaci Koštuničine Demokratske stranke Srbije, Dveri, Narodna stranka... i, ponovo oživljeni, Šešeljevi radikali, kojima neka istraživanja predviđaju da će preći izborni cenzus i opet biti u Skupštini.

Sam Šešelj, koga je Haški tribunal pustio iz pritvora zbog navodne bolesti, pa "zaboravio" na njegov povratak, kaže da će izbori biti "svojevrstan referendum, na kome će se narod opredeljivati između pobornika Evropske unije, a to su Vučić i naprednjačka stranka i SRS, koja je kategorički protiv ulaska u EU, a za integracije sa Rusijom".

Izbori još nisu raspisani i ne zna se kada će biti - a mnogi demokratski opredeljeni glasači slušaju NO PASARAN Ede Maajke.

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU