5Putin Beta AP

U Rusiji ponovo na snazi – potkazivanja, hapšenja, spiskovi, sudovi i zatvori

Da je filmski reditelj Goran Marković državljanin Ruske Federacije i da je izjavio ono što je nedavno za NIN i Blic, da je „vreme za pobunu“ i da se „zalaže za hiruršku intervenciju“, jer „više ne postoji nada da ćemo ga se rešiti na legalan način, preko izbora koji su apsolutno nelegitmni“, ruski državni organi bi njegovo ime stavili u specijalan registar ekstremista, blokirali bi mu bankarski račun, a sud bi ga zbog terorističkih namera osudio na više godina zatvora.

Krivično procesuirani bi bili i svi oni koji su tu objavu lajkovali i šerovali.

Ne, Staljin nije živ i ne radi se o „zlatnim vremenima“ sovjetskog totalitarizma. U pitanju je savremena Rusija i opšti progon internet korisnika na društvenim mrežama.

Karikatura koja nije ni lajkovana

Među prvim zvučnim slučajevima ruske državne hajke i represivnim merama na internetu bila je 20-godišnja građanska aktivistkinja i levičarka Darja Poljudova iz Krasnodarskog kraja. Sud ju je 2015. godine osudio i ona je izdržavala dvogodišnju zatvorsku kaznu zbog poziva na ekstremističko delovanje i separatizam u Kubanji. Poljudova je na popularnoj ruskoj društvenoj mreži VKontakte samo šerovala ilustraciju sa potpisom „Etnički Ukrajinci iz Kubanje žele da se ujedine sa Ukrajinom“. Taj cinični trol bio je popularan 2014. godine kao ukrajinski odgovor ruskoj aneksiji Krima.

Ruska organizacija za zaštitu ljudskih parva Memorijal proglasio je Darju Poljudovu – žrtvom političke represije.

U septembru 2015. građanski aktivista Dmitrij Semjonov iz Čuvašije (Privolgovski federalni okrug) bio je osuđen zbog navodnog lajkovanja karikature ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, takođe u mreži VKontakte. Njegova odbrana tvrdi da se lajk odnosio na tekst koji nema veze sa karikaturom Medvedeva, već da se ona na toj stranici nalazila samo u vidu sporednog linka.

Trajno isključiti nepoželjne

Izmene Krivičnog zakonika Ruske Federacije, koje se odnose na aktivizam na internetu, bile su usvojene u junu 2014. godine, nakon ruske aneksije Krima i na početku „hibridnog rata“ protiv Ukrajine, ali i protiv Zapada.

Ruskim vlastima je na domaćem terenu tada trebalo sasvim kontrolisano stanje i potpuno sprečavanje protestnih raspoloženja u društvu, što je u eri interneta skoro neizvodljivo. Zato su primenjene proverene starinske metode masovnih progona, koji kao da su bili sistematski birani da pokriju celokupnu teritoriju Rusije.

5Putin Beta AP 1

U Rusiji su ponovo na snazi potkazivanja, hapšenja, spiskovi, sudovi i zatvori, a sve u cilju masovnog zastrašivanja internet korisnika i političkih neistomišljenika 

Svakako da cilj svega toga nije nikakvo jačanje pravne države, već zastrašivanje građana i brutalno nasilje države prema slobodi govora na internetu. Borbu protiv terorizma i propagande nacizma – ruske vlasti su vešto iskoristile da bi iz društvenog života skoro trajno isključile nepoželjne političke i građanske aktiviste i potpuno im otežale život.

U procesima protiv internet aktivista najčešće se primenjuju dva člana iz Krivičnog zakonika, a to je „podsticaj mržnje ili neprijateljstva, kao i povreda dostojanstva“ i „javni poziv na ekstremističko delovanje“.

Međutim, zaštitnici ljudskih prava tvrde da je najveći problem to što u Krivičnom zakoniku Ruske Federacije nema jasne pravne definicije pojma „ekstremizam“, tako da je ona povoljna za svaku kritiku upućenu ruskim vlastima.

Prema podacima Vrhovnog suda Rusije, više od 600 osoba 2016. godine odgovaralo je krivično za ovo delo, a više od 3.000 kažnjeno je parničnim adminstrativnim merama. Tužilaštvo Ruske Federacije saopštava da je 2017. pred sudom procesuirano 1.109 krivičnih slučajeva.

„Crni“ registar

Ruska Federalna služba za finansijski nadzor (Rosfinmonitoring), ključni izvršni organ vlasti osnovan 2001. godine za borbu protiv terorizma, vodi specijalni registar imena fizičkih lica i organizacija (stranih i domaćih) koji se sumnjiče za podršku terorizma i ekstremizma. Nakon izbijanja rata u Ukrajini, taj spisak u Rusiji brzo raste. Ako je 2013. na njemu bilo 2.600 fizičkih lica iz Rusije, u septembru 2018. ih je bilo čak 8.669.

Kontroverznost tog registra je u tome da se u njemu nalaze zaista okoreli teroristi, poput Nurpaši Kulajeva koji je osuđen na doživotnu kaznu zbog terorističkog napada na školu u Beslanu, zajedno sa duhovitim hipsterima, milenijalcima i urođenicima generacije Z.

Na tom spisku je i ime 19-godišnjeg ruskog studenta Danila Markina iz Barnaula, kome je prošle godine specijalna policija provalila u stan i uhapsila ga zbog mema objavljenih na mreži VKontakte na kojoj je bio heroj serije „Igra prestola“ sa potpisom „Džon Snou vaskrese! Vaistinu vaskrese“, kao i drugi satirični kolaži.

Na veb-stranici Rosfinmonitoringa navodi se da je osnovom za stavljanje u registar dovoljna samo sumnja u izvršenje dela povezanog sa onim što državni organi procene da bi mogao biti terorizam i ekstremizam uperen protiv Ruske Federacije. Posledice su zato fatalne za svakog ko se na njemu nađe: blokirani bankarski računi i elektronsko plaćanje preko Paypala i Yandexa.

I to je samo početak problema. Ograničeno je potpisivanje ugovora sa mobilnim telefonijama, u registar imena može da zaviri svaki poslodavac Ruske Federacije i zato osumnjičenim otežava pronalazak posla, a firme sa takvim osobama nerado sarađuju. Onima koji su na spisku otežan je postupak nasleđivanja, davanja punomoći…

Ako ne rubalj, onda – kriptovaluta

Kako nekom ko se našao na spisku mogu biti ograničena ljudska prava, a da nije pravosnažno osuđen? To pitanje postavljaju mnogi, a posebno oni koji su se na njemu našli, poput aktiviste političke stranke PARNAS Anton Podčasov. On ga je pokrenuo i pred Ustavnim sudom. Podčasov je 2015. osuđen na godinu i po dana uslovno zbog šerovanja publikacije „Rusofobni poust“, koji je bio motivisan krizom u Ukrajini i za koji je sud zaključio da je antiruskog karaktera, te da širi međunacionalnu mržnju i diskriminaciju.

Ustavni sud Rusije je 2016. odbio da razmatra taj slučaj, smatrajući da je „blokiranje bankarskih računa na osnovi sumnje učešća u terorističkim i ekstremističkim aktivnostima mera predostorožnosti i ne podrazumeva gubitak imovine“.

5Putin Beta AP 2

Bloger Ruslan Sokolovskij, zbog video klipa na YouTubeu na kojem je igrao Pokemon Go u pravoslavnoj crkvi u Jekaterinburgu uslovno osuđen na više od dve godine zbog “širenja mržnje i povrede verskih osećanja”

Na pitanje kako se brišu lica sa spiska ekstremista i terorista, sajt Rosfinmonitoringa odgovara da je lice dužno da tom organu uputi samostalno molbu i dostavi rešenje suda.

A šta ako niste do lakata okrvavljeni terorista? Kako preživeti i zarađivati dok se sa državom vodi duga i naporna birokratska rasprava u vezi odgovornosti? Bloger Ruslan Sokolovskij, koji je 2016. zbog video klipa na YouTubeu na kom je igrao Pokemon Go u pravoslavnoj crkvi u Jekaterinburgu uslovno osuđen na više od dve godine zbog širenja mržnje i povrede verskih osećanja, poziva žrtve na korišćenje kriptovaluta. Iako još uvek na uslovnoj, Sokolovskij na svom tviteru u avgustu ove godine u svom gikovskom stilu savetuje: „Svakog dana stotine ljudi su pod istragom za ekstremizam zbog šaljivih sličica na VKontakte. Nakon toga odmah im je zabranjeno korišćenje banakrskih usluga u celoj Rusiji. Kolege ekstremisti, samo se javite, naučiću vas kako da koristite kriptovalute.“

“Uništili ste medije, sad ste prešli na internet“

Nezadovoljstvo i proteste u Rusiji izazvalo je prošlogodišnje hapšenje 25-godišnjeg matematičara Dmitrija Bogatova, kome se stavlja na teret da je pozivao na terorističke akcije i nerede u Moskvi. Bogatov je optužen da je preko foruma planirao da organizuje proteste na kojima bi se koristilo hemijska eksplozivna sredstva. Odbrana mladog matematičara odriče bilo koju odgovornost, tvrdeći da je optuženi koristio sistem zaštite Tor, te da osoba sa istim pseudonimom, zbog kog je Bogatov optužen za napad na državu, i dalje aktivno komunicira na internet forumima.

Hapšenja i progon pokrenulo je proteste u Rusiji u julu prošle godine i marš „Za slobodni internet“, na kome se okupilo više od hiljadu ljudi, uglavnom mladih. Na demonstracijma je uhapšen mladić sa transparentom: „Uništili ste medije, sad ste prešli na internet“. Protestovalo se ne samo zbog hapšenja, spiskova i sudskih procesa koji se vode po postojećim zakonima, već i zbog novih zakona koje je ruska Duma 2017. godine donela, a koji se tiču kontrole programa za dopisivanje i sadržaja prepiski na internetu.

Lekcije iz cinkarenja

Da je Staljin i njegov sistem potkazivanja življi nego ikad, dokazuju slučajevi progona u Altajskom kraju, na jugu Rusije. Glavni grad te provincije Barnaul ironično nazivaju prestonicom ruskog ekstremizma, jer se tu vodi četiri veoma rezonansna slučaja za povredu verskih osećanja. Prema podacima iz avgusta, više osoba je pod istragom i pred sudom.

Većini tih slučajeva zajedničko je da su ih državnim organima prijavile iste osobe – dve studentkinje sa Katedre za kriminalno pravo altajske filijale Ruske akademije državne ekonomije i javne službe, osnovane od predsednika Ruske Federacije. Ruski mediji pišu da su studentkinje pratile aktivnosti na internetu najverovatnije po konkretnom zadatku i direktivi iz nastavne prakse.

U avgustu kompanija Mail.Ru Group, vodeći ruski internet gigant u kom sastavu je i VKontakte, objavila je javno protestno saopštenje da se sve više njenih klijenata nalazi pod krivičnim istragama zbog lajkova ili šerovanja, te da su mere primenjene prema njima isuviše surove. Kompanija poziva na zakonske izmene i amnestiju nedužno osuđenih.

Sigurno da ne bi bilo javnog poziva Mail.Ru Group da sve nije išlo po već unapred predviđenom scenariju: žrtvovani su pojedinci raznih profila, neobuzdana mladež iz raznih regiona, nacija je zastrašena, sada je vreme da se situacija malko relaksira.

U vezi sa tim u junu je za vreme Direktne linije, već tradicionalnog političkog tok-šoua u kome predsednik Rusije odgovara na pitanja građana, Putin naložio da se preispita posledice pravne prakse sa novim merama na interentu, posebno prema mladima iz unutrašnjosti Rusije.

Time se prvi čin kafkijanske drame čistki na internetu u Rusiji faktički završava.

Sve bliži Rusiji

Rano je nama u Srbiji radovati se da ne živimo u državi kakva je današnja Rusija.

Jer predsednik Srbije Aleksandar Vučić bi voleo da je kao Putin, ali mu decenijski ekonomski i privredni debakl Srbije ostavlja mogućnost da može da bude samo autokrata poput Orbana ili Kaćinskog. U stvari, to mu omogućuje hipokrizija u EU, kojoj su stabilnost i mir prioriteti, na štetu demokratije koja je u ovom delu Evrope postala sekundarno pitanje.

Prema rejtingu Reportera bez granica, Rusija je po manjku slobode govora na visokom 148 mestu. Srbija je još uvek daleko iza nje, na 76 mestu, ali je temeljno sustiže: od prošle godine sloboda medija u Srbiji pala je za celih 10 mesta, a od 2016. za 17.

5Putin Beta AP 3

Ubijanje slobode izražavanja u Srbiji: Da li ćemo se uskoro probuditi u Putinovoj Rusiji?

A to znači da je Vučićeva Srbija po medijskim slobodama sve bliža Rusiji. To potvrđuje i praksa koja je možda najočiglednija na lokalu. Državom pregažene „Južne vesti“ tipičan su primer putinizacije Srbije.

Vladajuća garnitura još uvek je stabilna i može sebi dozvoliti luksuz – gađanje blatom neistomišljenika u tabloidima. A tu je i upućivanje pretnji smrću preko društvenih mreža prstima dobro kontrolisanih desničara.

Ali pitanje je kako će isti reagovati kad glasačka podrška neminovno počne da se rasipa?

Kao u slučaju hapšenja studenata nakon Protesta protiv diktature u Beogradu, čiji je model tihe represije veoma sličan masovnim hapšenjima u Rusiji nakon protesta 2011/12. „belih traka“ i na Bolotnom trgu u Moskvi. Znači, ako u Srbiji počnu hapšenja tviteraša i blogera zbog bizarnosti koje ugrožavaju bezbednosti predsednika, ustavni poredak ili osećanja tradicionalista – to je znak da smo se probudili u Putinovoj Rusiji.

autonomija.info

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU