7toma mile

Gde alavi nacionalisti stoluju, za pristojne građane nema dostojanstvenog života

Zgroženi novom eskalacijom srbovanja, ovih dana razboriti ljudi ne mogu se oteti drugom utisku do da Srbe i one koji žive sa nama – čekaju nove velike nevolje. U boljem slučaju, nastavak dosadašnje agonije u kojoj caruju najgori među nama. Šta se drugo sem velikih nevolja može očekivati kad se kleronacionalističko ludilo oslobodi svih obruča, kad probije tanjušnu opnu prividnog smirenja, kad skoro bez ikakvog otpora na mnogo strana opet počne orgijati. Kad se razigra đavolje kolo, zlo se veseli, a kolovođe tonu u blaženstvo sveopšte pljačke i korupcije.

Dobro zbrinuta kamarila memorandumske provenijencije obznanila je nekakav Apel za odbranu Kosova i Metohije. Ništa novo, podgrevanje starih tlapnji koje su Kosovo i oterale iz Srbije. Okupilo se – a gde drugo, nego u i oko DSS-a – poznato društvo notornih nacionalista, e da bi pod izgovorom odbrane Kosova Srbiju dodatno zakovali u bedi periferijske čamotinje. I naravno – da sebi priskrbe oreole nacionalnih dušebrižnika i čuvara zavetnih vrednosti, što u zapuštenoj Srbiji oduvek donosi parazitske privilegije.

Jedan od valjda najprestižnijih apelaša – više profašistički ideolog nego posvećenik jevanđelju, mitropolit Amfilohije – obznanio je da se plaši da će između ostalog i njegov svetonazorski učenik sada na mestu predsednika Srbije izdati Kosovo i Metohiju. Uvežbani Vučićevi poslušnici na to su odmah reagovali, diskreditujući svog do pre neki dan lučonošu. Prevejani propagandista zla pod mantijom nije tikva bez korena, pa je mitropolitova garda hajkačima uzvratila istom merom. Videćemo kako će se nastaviti sukob u porodici i koji će njegovi rezultati biti…

Posle višednevnog ćutanja oglasila se na sve načine tetošena i protežirana Patrijaršija. Patrijarh u Banjaluci brani i hvali Vučićev i Dodikov patriotizam, zahvaljujući Bogu što nam je podario takve ljude u sudbonosnim vremenima. Kloni se bilo koje, makar i posredne kritične reči prema sivoj eminenciji SPC, Amfilohiju. A kako bi mu šta i prigovorio kad se i sam, slično Amfilohiju, više bavi politikom nego se Bogu moli, samo što gleda da ne pljune Vučićevu ruku, koja njega i SPC o našem trošku daruje kapom i šakom. Opozicione političke stranke – hm, kako koje. Ne manjka kalkulantskog ćutanja čak i kod onih od kojih se očekuje da se jasno oglase.

U Banjaluci, kao i obično, povodom takozvanog dana RS, prkosni pir Miloševićevih, Šešeljevih, Karadžićevih, Mladićevih i Amfilohijevih đaka i sledbenika. Vlast i opozicija se tamo puno ne razlikuju, jedni baštine Karadžićevo, a drugi Mladićevo nasledstvo. Najpre sveta arhijerejska liturgija za obesloviti svetinu; potom kič-parada nekakvih uniformi (šapke na uniformisanim ešalonima, dizajnirane po ruskom modelu), te raznih komunalnih službi i patriotskih udruženja; svečarski govori prepuni fraza o, hm, slobodi srpskog naroda u RS i njegovoj sreći; uručivanje priznanja i odlikovanja; svečana akademija; veliki vatromet… Na tribinama i za govornicama više i manje poznata lica beogradske i banjalučke nacionalističke politike i javnog života. Da je sreće da se uđe u trag njihovim dobro maskiranim imovinskim kartama, te da se to obznani, da se zna koliko je profitabilno kvazipatriotsko preduzetništvo beskrupuloznih manipulanata.

Glavni gost Tomislav Nikolić odlikovan je valjda najvećim „državnim odlikovanjem RS“ za zasluge na afirmaciji RS i njezin posleratni razvoj. Četnički vojvoda se zahvalio i šta bi drugo nego ono što je oduvek radio – bez okolišanja priziva zlo, huškajući na separatizam RS i njezino prisajedinjenje majci Srbiji. Jadno li je i žalosno (još više opasno) srpstvo kojem su mera časti i nacionalnih zasluga Tomislav Nikolić, Milorad Dodik i kamarila sa banjalučkih svečarskih tribina. Sprdnja je to i sa srpstvom, i sa takozvanim srpskim državama, i sa odličjima i priznanjima.

Kosovo i RS su uz podjarivačku politiku Kremlja neisrpni izvori napajanja srpskog nacionalizma. Kad je reč o Kosovu, to potvrđuju apelaši iz i oko DSS, a kad je u pitanju RS, to iz godine u godine potvrđuju kleronacionalistički derneci u Banjaluci sponzorisani iz Beograda bez obzira ko je u Beogradu na vlasti. Dok Dodik sa kičerskim nacionalističkim kamarilama na paradržavnim dernecima srbuje (da se vlasi ne dosete i ne zainteresuju za njegovo dobro skriveno imovinsko stanje), iz slavljene mu paradržave, koja odlikuje četničkog vojvodu Nikolića, mladi, i ne samo oni, beže glavom bez obzira u beli svet. Kao i iz Vučićeve Srbije. Gde alavi nacionalisti i klerikali stoluju, za pristojne građane nema dostojanstvenog života.

Autonomija

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU