Izraz “uljudna tišina” savršeno pristaje našem vremenu. Kako propadaju neka zemlja i njeno društvo? Kako nastaju desničarske diktature i koja je u tome uloga buržoazije?

Fritz Stern foto Bild Isolde Ohlbaum

 Fritz Stern, foto: Bild, Isolde Ohlbaum

Izraz “uljudna tišina” savršeno pristaje našem vremenu. Kako propadaju neka zemlja i njeno društvo? Kako nastaju desničarske diktature i koja je u tome uloga buržoazije? Veliki američki istoričar nemačkog porekla Fritz Stern, koji je umro prošle nedelje, ovim izrazom opisuje neuspeh vodećih slojeva u društvu. Oni oklevaju sa pobunom i prepuštaju javni prostor bučnijima od sebe. To su liberali nespremni na borbu za slobodu. Ukratko, buržoazija je nemo posmatrala Hitlerov uspon, a i danas čini to isto dok propadaju naša zemlja i naš kontinent. O tome govorim.

Sedeo sam sa prijateljem slikarem na kafi u Berlinu; nebo je bilo tmurno, a vesti ništa bolje. Razgovarali smo o desničarskom sudiji i članu Alternative za Nemačku (AfD) iz Drezdena koji je zaštitio ektremno desničarsku Nacionaldemokratsku partiju (NPD) od slobode izražavanja. Razgovarali smo o navijačima Union Berlina sa čijeg stadiona opet odjekuju rasistički urlici i uvrede.

Razgovarali smo o Danskoj, nekada svetioniku liberalizma, čijim granicama sada patroliraju građanske straže i štite ih od ulaska izbeglica. Razgovarali smo o Poljskoj koja ubrzano propada. Fritz Stern koji je 1938. iz rodnog Vroclava pobegao od nacista, izjavio je da je šokiran “brzinom kojom se u Poljskoj uspostavlja autoritarni režim”. Tamo je svako previranje završeno i uspostavljena je nova stvarnost zasnovana na rekonstrukciji mitološke nacionalne prošlosti. Ono što nastaje iz panike društva zbog toga, Stern je opisao još u svojoj prvoj knjizi iz 1961. Kulturološki pesimizam kao politička opasnost. U pitanju su “pojačana iracionalnost, buđenje prezira prema demokratiji i rasizam, koje su desničarski nemački intelektualci širili još od 1914. i time pripremili strahote iz perioda 1933-1945. Ali današnji cinični i umorni Berlin teško podnosi istorijske analogije; one deluju preterano, ljudi odmahuju rukom i nastavljaju po starom.

To objašnjava medijsku nemoć da se odlučno i jasnim argumentima odreaguje na uspeh Slobodarske partije Austrije i njenog kandidata Norberta Hofera na upravo završenim predsedničkim izborima u Austriji. To objašnjava puzajući oportunizam stava da nisu svi birači Alternative za Nemačku nacisti. Kao da je uopšte o tome reč. To objašnjava dosledno odbijanje da se u raspravu o granicama i izbeglicama uključe humanistički argumenti. Prevladao je opšti relativizam.

U međuvremenu desničari ne odustaju, a ako ih kritikujete oni će vam poput pisca Tilla Nikolausa von Heiselera preko fejsbuka poželeti smrt i napisati: “Novinare na bandere!” Ako potražite njegovo ime na guglu otkrićete da je njegov deda, takođe poznati pisac, maja 1933. pristupio Nacionalsocijalističkoj partiji. Dakle, kako počinje pad jednog društva? Na njega se spušta uljudna tišina propasti.

Izvor: Spiegel, Georg Diez

Preveo: Miroslav Marković, Peščanik

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU