Kad bih ja, o presvetli viteže, pritezao plug, napasao stado, obrađivao vrt, popravljao odeću: niko me ne bi gledao, malo njih bi me primećivalo, retki bi me kudili, a mogao bi se, vrlo lako, svima svideti.

Đordano Bruno

Kad bih ja, o presvetli viteže, pritezao plug, napasao stado, obrađivao vrt, popravljao odeću: niko me ne bi gledao, malo njih bi me primećivalo, retki bi me kudili, a mogao bi se, vrlo lako, svima svideti. No zato što brazdam polje prirode, brinem se za hranu duše, žudim za kulturom duha i umešno izrađujem ruho uma: eto gde mi onaj što je prepoznat preti, smotren me ujeda, iznenađen proždire, a to nije jedan, nije ih malo, mnogo ih je: to su gotovo svi. Ako želite znati zašto je to tako, kažem vam da je tome uzrok Univerzitet koji mi se ne sviđa, svetina koju mrzim, mnoštvo koje me ne zadovoljava i jedna koja me je očarala.

Ona zbog koje sam slobodan u sužanjstvu, zadovoljan u patnji, prebogat u oskudici i živ u smrti. Ona zbog koje ne zavidim onima što su robovi u slobodi, kažnjeni u zadovoljstvima, siromašni u bogatstvu i mrtvi u životu, jer su im u telu okovi koji ih stežu, u duhu pakao koji ih iznurava, u duši zabluda koja ih čini bolesnima, u umu obamrlost koja ih ubija, pošto nema velikodušnosti da ih oslobađa, ni strpljivosti da ih uzdiže, ni vrline da ih proslavlja, ni nauka da ih oživljava. Zbog toga ja ne povlačim nogu sa teškoga puta i nisam posustao, ne dižem kao neradnik ruke od posla koji mi se ukazuje, ne okrećem kao očajnik leđa neprijatelju koji mi se suprostavlja, niti kao opsenjen skrećem pogled sa božanske materije. Dok ponajviše čujem da me drže za sofistu, revnosnijeg da se prikaže oštrouman nego da bude istinoljubiv; za slavoljupca koji više nastoji da oživotvori novu i lažnu sektu nego da potvrdi drevnu i istinitu; za lovca na blaga koji pribavlja sjaj slave isticanjem tame zabluda; za nemiran duh koji podriva ustanove dobrih nauka i udara temelje mašinama izopačenosti.

O gospodine, neka sveta božanstva rasteraju od mene one što me nepravedno mrze. Tako mi uvek bio milostiv moj Bog, tako mi bili blagonakloni i svi vladari našeg sveta; tako mi i zvezde slale takvo seme na polje i polje semenu, da svetu bude koristan plod moga rada, budeći duh i otkrivajući ljubav lišenima svetlosti, jer se ja zaista ne pretvaram. A ako ja grešim, a – uistinu – ne verujem da grešim, govorom i pisanjem ne prepirem se iz želje prema pobedi kao takvoj (jer smatram da su svaki ugled i pobeda neprijatelji Boga, da su veoma niski i bez truna časti tamo gde nema istine), već se iz ljubavi prema pravoj nauci i pripremi za istinsko razmatranje naprežem, trpim, mučim. A to će ispoljiti dokazni argumenti koji proističu iz pravog smisla, koji nadolazi od istinskih sadržaja, koji kao pravi izaslanici izbijaju iz predmeta prirode, prikazujući se onima koji ih traže, otvoreni onima koji će ih razmatrati, jasni onima koji ih shvataju, pouzdani onima koji ih razumeju. Sada, evo, pružam vam svoje razmatranje o beskrajnom svemiru i bezbrojnim svetovima.

Đordano Bruno

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU