1

Nije u pitanju samo zaštita profesije, govorimo o osnovnom pravu građana na pristup informacijama.

Piše: Žarka Radoja - kontrapress.com

Nekažnjivost zločina nad novinarima daje dozvolu za još nasilja, poručila je komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović 2. novembra, na Dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima.

Prema podacima Međunarodne federacije novinara (IFJ), proteklih šest godina širom sveta ubijeno je 600 novinara, a devet od deset zločina je ostalo nekažnjeno.

Ubistvo bugarske novinarke Viktorije Marinkove, nestanak a zatim i potvrda smrti saudijskog novinara, saradnika Vašington posta Džamala Kašogija, obeležavanje godišnjice ubistva malteške novinarke Dafne Karuane Galicije bez pomaka u istrazi, pretnje političara i njihova javna obeležavanja medija kao neprijatelja naroda smestili su se u samo jedan mesec - oktobar.

Dok je ubistvo Kašogija dovelo do globalnog političkog zemljotresa u kojem snage odmeravaju vodeće svetske sile, smrt bugarske novinarke Marinkove je najpre zatresla Brisel i evropsku javnost, ali je ubrzo, nakon hapšenja osumnjičenog koji je priznao ubistvo, iščezla iz medija i javnosti. Od priče o mogućem motivu ubistva koji su novinarska udruženja i kolege u početku videli u poslednjoj njenoj emisiji koja se bavila korupcijom u fondovima EU u  Bugarskoj, stiglo se do toga da motiv za ubistvo nije bio njen poziv, i iznenada su svi skrenuli sa priče. Irina Nedeva iz bugarske Asocijacije evropskih novinara za KontraPress kaže da je ubistvo Marinkove dovelo do potpune konfuzije u javnosti i da je u njemu svako video šta je hteo.

“Međutim, sve ove grupe se slažu u jednom – slučaj pokazuje da živimo u ekstremnom nedostatku poverenja, poverenja u institucije, u medije, u same sebe”, kaže Nedeva.

Ubistvo bugarske novinarke treće je, posle ubistva Dafne Karuane Galicije i slovačkog novinara Jana Kucijaka, u zemlji članici EU u manje od godinu dana  i zato ne čudi što su odmah reagovala sva esnafska međunarodna udruženja i organizacije.

Evropa je u poslednjih godinu dana nazadovala u medijskim slobodama, istraživačkim novinarima se preti i sve češće se čuju verbalne pretnje bez presedana, čak i zemlje koje su na samom vrhu ljestvice ova klima nije zaobišla, naveli su Reporteri bez granica u poslednjem izveštaju o medijskim slobodama. „Politički lideri su sve više izvor verbalnih napada i uznemiravanja koja stvaraju neprijateljsku klimu prema novinarima“, naveli su u izveštaju znakovitog naziva „I u Evropi ubijaju novinare“.

„Lažovi“, „strani plaćenici“, „idiotske hijene“, „neprijatelji naroda“... Ovo su samo neki od epiteta kojima novinare i novinarke nazivaju vodeći ljudi u nekim od zemalja EU i Evrope – Češke, Srbije,  Slovačke, Albanije... i SAD. 

“Neki populisti su inspirisani američkim predsednikom Donaldom Trampom. Njegov narativ takozvanih ‘lažnih vesti’ očigledno koriste kako bi potkopali ulogu novinara kao čuvara javnog interesa.To je način da oslabe medije i novinare u toj ulozi. Posledica takve retorike je da javno mnjenje pokazuje sve više neprijateljstva prema medijima i novinarima. Ona hrani klimu nasilja i agresivne reakcije protiv novinara. Od 2015. godine prijavili smo 477 kršenja slobode medija u 37 evropskih zemalja Savetu Evrope. Zanimljivo je da čak 60 odsto tih slučajeva pretnji i napada na novinare dolazi od vlasti”, kaže generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutierez.

Uprkos tome što ubistvo Marinkove nije povezano s njenim poslom, ostaje činjenica da su dva ubistva novinara u EU zemljama još uvek nerešena. No, ubistvo Marinkove je skrenulo pažnju na stanje u novinarstvu u Bugarskoj. U izveštaju Asocijacije evropskih novinara za 2017. godinu navedeno je da se politički pritisak na novinare uveliko vratio kao oruđe kontrole, a tome je prethodila atmosfera laganja i blaćenja novinara u javnom prostoru.

“Tu su i druge forme internih pritisaka na sadržaj medija - infotejment i vesti iz sveta šou biznisa zamenjuju ozbiljna novinarska istraživanja, čak ih pretvaraju u zabavu”, kaže Irina Nedeva. Pojašnjava da privatni mediji nisu kritički nastrojeni prema vlasti zbog poslova koje imaju, i da pokušavaju da im udovolje. “Mnogi od privatnih medija konstantno napadaju civilno društvo nazivajući ih ‘soroševcima’ i stranim agentima”, kaže Nedeva.

Nakon ubistva novinarke, državni tužilac je pokrenuo istragu o trošenju novaca iz EU fondova, a kompaniji GPGroup, koja je bila u središtu novinarske istrage Bivola, koja je predstavljena u poslednjoj televizijskoj emisiji Marinkove, je obustavljen dotok novca. Kasnije je, kako kaže Nedeva, i sama kompanija odlučila da s epovuče iz već dobijenih natječaja. Prema rečima Nedeve, poslanik i političar iz vladajuće stranke DPS Delijan Peevski, za koga se veruje da je jedan od najvećih vlasnika štampanih medija, objavio je da se povlači sa te funkcije i da će posao izdavaštva preusmeriti u fondaciju koja će nastaviti da objavljuje njegova izdanja.

Za razliku od Bugarske, u Srbiji je nekoliko dana pre obeležavanja 2. novembra objavljena naslovna strana na kojoj su iza naslova “Psi su pušteni” preostala tri profesionalna medija koja pišu kritički o vlasti. Autor teksta je čovek koji je 1999. godine bio glavni i odgovorni urednik Ekspres politike koja je objavila sporan tekst o vlasniku “Dnevnog telegrafa” Slavku Ćuruviju, nakon čega je likvidiran u ulazu zgrade u kojoj je živeo. Srbija nosi teret tri nerešena ubistva novinara, a nakon povratka u novine ljudi koji su devedesetih otvoreno huškali, novinarska udruženja objavila su saopštenje u kojem podvlače da je u pitanju klasičan poziv na linč nezavisnih novinara i medija, ali i svih onih koji imaju kritičan odnos prema vlasti u Srbiji.

“Zastrašujuće je što se, slično kao krajem devedesetih kada je Vučić bio ministar informisanja, vlast ne zaustavlja samo na tekstu već se o njemu na televizijskim stanicama vodi rasprava, čime se – sa jasnom namerom – povećava “diseminacija” ovog skandaloznog poziva na linč”, naveli su Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine.

Naslovna strana Ilustrovane politike samo je kulminacija javnih prozivki vlasti, zastrašivanja i kontrole medija u Srbiji. Situacija je, prema rečima Paulin Ades-Mevel, direktorke kancelarije za Balkan u Reporterima bez granica, takva da bi Srbija, ako se nastavi situacija u kojoj nezavisni mediji nemaju podršku međunarodnih organizacija, mogla postati crna rupa.

U Evropi je, prema podacima EFJ, od 2015. godine ubijeno 18 novinara. Rikardo Gutierez kaže da je šokiran činjenicom da EU nije učinila ništa da pojača bezbednost novinara ni posle ubistva Dafne Karuane Galicije i Jana Kucijaka.

“Verujem da je novinarstvo javno dobro, ali neke velike korporacije (Google, Facebook, Twitter...) i neke vlade rade na tome da ga oslabe. Naša glavna uloga je da se tome suprotstavimo i da nastavimo da budemo zaštitnici javnog interesa. Sada više nego ikada moramo insistirati na odgovornosti vlasti”, kazao je Gutierez.

Jer, kako naglašava, nije u pitanju samo zaštita profesije, već osnovno pravo građana na pristup informacijama.

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU