Šta je zajedničko Srbiji, SAD i Evropskoj uniji, a da nije početak nekog vica u kome naš čovek nadmudri ostale? Pre svega, velika zastupljenost starijih radnika u poljoprivredi, prosveti i zdravstvu, kao i činjenica da je manjak mlađe radne snage najizraženiji u proizvodnji. Zajednička je i potreba efikasnijeg korišćenja sve brojnije starije radne snage, kao i iznalaženje najboljih načina da se mladi privuku i obuče za deficitarna zanimanja.

7tool 2222458 1920

Stručnjaci Univerziteta Stenford koji su analizirali starosnu strukturu u američkoj industriji upozoravaju, kao i njihove kolege širom sveta, da veliki broj radnika koji će odjednom napustiti radna mesta u narednih nekoliko godina radi penzionisanja predstavlja ozbiljan rizik, koji treba ublažiti ili privlačenjem mlađih generacija, ili ohrabrivanjem starijih da nastave da rade, što opet povlači sa sobom opasnost da se generacijska neravnoteža produbi i dodatno poveća udeo starijih od 55 godina. Takvih je čak četvrtina u američkom obrazovnom sektoru, a slična je situacija i u delatnostima poput skladištenja i transporta, javne administracije i poljoprivrede.

Istovremeno, najmlađi Amerikanci i dalje prve radne godine provode u ugostiteljstvu i trgovini, pa je tako prosečna starost radnika u prodavnicama obuće 24 godine. Ni te dve industrije, međutim, nisu pošteđene trenda da se za posao prijavljuju sve stariji kandidati. Podaci pokazuju da je samo u periodu od 2007. do 2014. godine, broj radnika starosti od 16 do 19 godina opao za 1,4 miliona, bilo zbog odluke da nastave školovanje, ili zbog nezainteresovanosti da što pre počnu da rade.

To je posebno uticalo na promenu izbora radnika u restoranima, koji su tradicionalno upošljavali najmlađu radnu snagu i još uvek predstavljaju drugog po veličini poslodavca za ovu starosnu kategoriju. Sada, pak, sve više upošljavaju milenijalce, ali i starije od 55 godina, koji su tokom krize izgubili poslove u drugim industrijama. Nacionalna asocijacija restorana u SAD procenjuje da je broj zaposlenih koji imaju više od 55 godina porastao za čak 38%.

Najveće probleme sa starosnom strukturom radne snage, međutim, ima sektor proizvodnje, u kome je samo u periodu od 2000. do 2010. godine ugašeno čak šest miliona radnih mesta zbog seljenja pogona u treće zemlje i uporedne automatizacije. Sada, kompanijama koje su preživele konkurenciju s Istoka i ekonomsku krizu, potrebni su kvalifikovani radnici, od majstora, preko inženjera i istraživača, do dizajnera. Ali takve je, nakon debakla proizvodnih radnika, teško naći ili privući da se opredele za ovu delatnost. Analitičari Stenforda navode da stariji radnici, a u ovom sektoru takav je svaki peti, ne poseduju potrebne veštine, pa su zato neophodni programi obuke, odnosno prekvalifikacije i dodatnog obrazovanja za mlađe koji bi radili u proizvodnji.

Uzroci različiti, posledice slične

Za razliku od američke manufakture, koja je smanjivala broj zaposlenih „kod kuće“ kako bi ostala troškovno konkurentna, srpska industrija izgubila je priključak sa svetom tokom devedesetih da bi u tranziciji koja je usledila izgubila kapacitete i radnu snagu. Ekonomista Miroslav Zdravković je, recimo, pokazao preko statističkih podataka da je domaća industrija u 2011. imala isti broj radnika kao 1961. godine, a da je tada u građevinarstvu radilo dvostruko više ljudi nego 50 godina kasnije. Danas, prema podacima Građevinske industrijske komore, prosečna starost zaposlenih u toj industriji je 55 godina, dok se veoma mali broj srednjoškolaca odlučuje da upiše zanimanja poput armirača, tesara ili keramičara, iako su ove profesije, ponovo, veoma tražene.

Sa sličnim problemima suočava se i metalski sektor. Norveška kompanija RAPP Marine kupila je fabriku Zastava Mašine, deo nekadašnjeg kragujevačkog giganta, pa danas u Srbiji pod imenom RAPP Zastava proizvodi delove za brodove i naftne platforme. Maloserijska i pojedinačna proizvodnja kao što je njihova zahteva visokokvalifikovane radnike. „Prema poslednjim podacima, gotovo 40% naših zaposlenih je starije od 50 godina, a procena je da ćemo u narednih pet godina imati manjak majstora, pre svega na poslovima struganja“, kažu u RAPP Zastavi.

Kako bi što bezbolnije prošla smenu generacija, kompanija nastoji da privuče mlađe radnike, pa kroz program dualnog obrazovanja sarađuje sa Politehničkom školom u Kragujevcu u stručnom obučavanju učenika za profesiju bravar- zavarivač. Kandidati koji pokažu najbolje rezultate na praksi u pogonima fabrike, dobiće mogućnost da se zaposle odmah po zvršetku školovanja.

U RAPP Zastavi, međutim, upozoravaju, da se u realizaciji koncepta dualnog obrazovanja suočavaju sa tehničkim, ali i suštinskim problemima. „Tehničke prepreke proizilaze iz neusaglašenosti zakona oko zapošljavanja osoba na mestima sa povećanim radnim rizikom, što nam onemogućava da angažujemo osobu mlađu od 18, odnosno 21 godine ukoliko nadležni organ utvrdi da rad na tom mestu može imati štetne posledice. Tako je gotovo onemogućeno dualno obrazovanje, jer jedini način da obučite radnika jeste da mu date mogućnost da radi za mašinom“, objašnjavaju u ovoj kompaniji.

Suštinski problemi se, pre svega, ogledaju u odnosu većine mladih prema poslu, koji očekuju da već kao početnici imaju visoke zarade, iako tek treba da ovladaju znanjima i veštinama kojima će moći da dostignu odgovarajuću radnu normu i kvalitet. „Iako postoje karijerni planovi za svakog od njih i mogućnost da shodno svom profesionalnom razvoju uvećaju početničku platu i do tri puta, mnogi već na početku kalkulišu koliko je rada potrebno za zaradu koja im se u tom trenutku nudi i rađe biraju opcije koje im se čine povoljnije na kratak rok – na primer poslove u ugostiteljstvu, prevozu robe i putnika, ili čak odluče da uopšte neće da rade. Ukoliko nakon nekoliko godina shvate da su pogrešili i žele da se vrate u svoju struku, jako je teško da se nakon tolike pauze uključe u proizvodni proces”, kažu u RAPP ZAstavi.

Starija radna snaga, manja konkurentnost

Naši sagovornici iz Gruže podsećaju da uvek treba imati u vidu i da će veliki broj mlađih, obučenih radnika dobiti mogućnost za zaposlenje u inostranstvu nakon pridruživanja Evropskoj uniji. Sama Unija takođe se suočava sa rapidnim starenjem radne snage, što će, prema projekcijama studije rađene za MMF, dovesti do značajnog pada konkurentnosti. Štaviše, računica autora Ebeke i Aiyara kaže da će za svaki procentni poen rasta udela radnika od 55 do 64 godine na tržištu, konkurentnost opadati za 0,8%. To je posebno loša vest za zemlje poput Grčke, Španije, Italije, Portugala ili Slovenije, gde se do 2035. godine očekuje da će udeo najstarijih radnika u ukupnoj radnoj snazi porasti za 10%.

Što se tiče najugroženijih industrija u Srbiji, to su, kao i u SAD, poljoprivreda, industrijska proizvodnja ali i školstvo i zdravstvo. Prema tim parametrima, naša zemlja kao da je već članica EU. Prema podacima Sindikata lekara i farmaceuta, doktori su u proseku stariji od 50 godina, a država je na uporne i dugogodišnje pozive stručne javnosti da se poveća zapošljavanje u zdravstvu reagovala tek nedavno, najavom da će do kraja godine posao dobiti 2.010 lekara, sestara i medicinskih tehničara.

Kada je reč o poljopriverdi, poslednji popis je pokazao da je prosečna starost nosioca gazdinstva 59 godina. Inače, evropski recept za ublažavanje posledica starenja radne snage zasniva se na proširenju paketa zdravstvenih usluga za radnike, proširenju programa obuka i prekvalifikacija, ali i na ponudi fleksibilnog radnog vremena kako bi stariji, umesto penzionisanja, ostali na poslu makar sa kraćim radnim vremenom.

Milica Rilak

BiF 

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

NAJČITANIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE U KATEGORIJI

NAJNOVIJE NA PORTALU

Ekonomija - Arhiv

Septembar 2017
Pon Uto Sri Čet Pet Sub Ned
28 29 30 31 1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 1