Impuls Teme

bannerTransition

Izvoz hrane je postao jedan od najvećih aduta poljske ekonomije, budući da je vešto korišćenje EU fondova za privredne reforme u velikoj meri podstaklo i lokalnu poljoprivrednu proizvodnju. To je bio „okidač“ da se kroz regionalne projekte za razvoj preduzetništva poljoprivrednicima pomogne da bez posrednika prodaju gotove proizvode na tržištu, kroz odgovarajuću regulativu i osnivanje namenskih „kuhinjskih inkubatora“.

„Novcem iz EU fondova“, „sredstvima koja nam je odobrila EU“, „mi smo najveći korisnik budžeta EU“ – ovo su tri najčešća objašnjenja kada Poljaci pričaju o bilo kojoj vrsti investicija, u poljoprivredu, u sektor malih i srednjih preduzeća ili u poboljšanje ukupnog ekonomskog razvoja. Kako i sami priznaju, nakon pada komunizma Poljska se našla u teškoj ekonomskoj situaciji, i privredu su uspeli da obnove reformama, i pre svega, veštim korišćenjem EU fondova. Zato danas ekonomska situacija u Srbiji i Poljskoj možda nije za poređenje, ali je sigurno da se na primeru ove zemlje može mnogo naučiti.

Poljska je na početku reformi izdeljena na regione i danas ih je 16, a svaki ima svoju vlast koja je prilično autonomna u donošenju odluka. Regioni se razlikuju po stepenu ekonomske razvijenosti, strukturi privrede i podsticajima za mala i srednja preduzeća. Delegacija iz Srbije, koju su, između ostalih, činili predstavnici Ministarstva poljoprivrede, predstavnici regionalnih razvojnih agencija i Stalne konferencije gradova i opština, posetili su Malopoljsku regiju, koja spada u jednu od najrazvijenijih. Kako su nam rekli domaćini, u ovoj regiji mala i srednja preduzeća čine oko 30 odsto ukupne privrede. Takođe, oni razvijaju i specifičnu vrstu preduzetništva među poljoprivrednicima kroz takozvane „kuhinjske inkubatore“ i to, naravno, uz veliku pomoć Evropske unije i bespovratnog novca iz njenih fondova.

Kako je protiv postalo za

„Kod nas je sve počelo od poljoprivrednika. Oni su, iako to sada izgleda apsurdno, bili ubedljivo najveći protivnici ulaska Poljske u Evropsku uniju. Te 2004. godine su mislili da će im farme sa zapada preoteti posao. Ali, desilo se potpuno suprotno. Danas naši poljoprivrednici prodaju mnogo više hrane u zemlje EU nego što mi uvozimo. Na našem tržištu prehrambeni proizvodi su pretežno domaći. Izvoz hrane postao je jedan od najjačih aduta poljske ekonomije, i to stvarno niko nije očekivao“, rekao je Januz Sepiot, bivši načelnik Malopoljske regije i predstavnik u poljskom parlamentu.

Tome je, možda, doprinela i cifra od 35 milijardi evra, koliko se iz EU „slilo“ direktno u ruke poljoprivrednika! Računica za ovaj iznos nam je, okvirno, ovako objašnjena: u Poljskoj se direktno obrađuje 14 miliona hektara zemlje (u Srbiji oko tri miliona). Poljoprivrednici po hektaru obradive površine godišnje dobiju 250 evra. Ali i pojam „obradive površine“ je relativan – dovoljno je, recimo, da se na zemlji na kojoj je samo trava, bar ona redovno kosi.

„Osim ovih, direktnih plaćanja, novac iz EU je stizao u selo i za kupovinu mašina i opreme, kao i razne druge investicije. S druge strane, porez koji poljoprivrednici plaćaju je simboličan, dok su potpuno oslobođeni plaćanja doprinosa za socijalno i zdravstveno osiguranje. To za njih plaća država“, priča Sepiot.

Kako je objasnio, to je bio i „okidač“ da probaju da od poljoprivrede naprave „neki veći biznis“ s ciljem da se prodaje što manje sirovina, a što više gotovih proizvoda, i to posebno brendiranih, sa određenih geografskih područja. „Recept“ su, kažu prepisali od Amerikanaca. Na početku su pitali poljoprivrednike šta bi im najviše pomoglo, a oni su tražili podršku u marketingu, labaratorijskim analizama, pakovanju i prevozu gotovih proizvoda. I tako su nastali „kuhinjski inkubatori“.

„Napravili smo ih kako bi poljoprivrednike naučili „šta dalje“ kad imaju svoje sirovine, voće, povrće. Oni nisu bili dobro upoznati sa administrativnim procedurama bezbednosti hrane, raznim sertifikatima, sanitarnim pregledima… Mi im pomažemo da sve to završe i, naravno, da od svoje sirovine naprave gotov proizvod“, kaže Renata Bukovska, predsednica „kuhinjskog inkubatora“ iz mesta Strišuf.

Bez posrednika na tržište

Ceo inkubator je koštao oko 500 hiljada evra i novac su dobili od Vlade Švajcarske, kroz projekat. U njemu se nalaze moderne mašine za pravljenje soka, džema, i drugih proizvoda, a imaju i stalno zaposlenog tehnologa koji je, takođe, velika pomoć za 15 poljoprivrednika koji, za sada, redovno koriste usluge inkubatora. „Na početku je sve bilo besplatno, ali sada gledamo da funkcionišemo komercijalno. Osim pravljenja gotovog proizvoda, pomažemo poljoprivrednicima da ga odgovarajuće upakuju i prodaju – nešto preko interneta, a nešto kroz organizovane sajmove hrane“, objašnjava Renata Bukovska. Prema njenim rečima, „kuhinjski inkubator“ ne knjiži dobit, jer sve što zarade ulažu u razvoj. Registrovani su kao neprofitno udruženje i samim tim oslobođeni plaćanja poreza.

Opština Strišuf, u kojoj se ovaj inkubator nalazi, je radi podrške preduzetništvu inicirala osnivanje „lokalne akcione grupe“. Grupa broji 47 preduzeća, 15 udruženja i veliki broj fizičkih lica koja se bave različitim vrstama malog i srednjeg biznisa. Budžet im je oko dva miliona evra i dobijaju ga od raznih fondova, EU, državnih, socijalnih. Njihova obaveza je da polovinu tog novca moraju da koriste za otvaranje novih radnih mesta na lokalu.

„U Malopoljskoj regiji imamo oko 140 hiljada poljoprivrednika. Do nedavno je svega 10 odsto njih nešto prodavalo na tržištu. Ostali su bili u ’neformalnoj’ ekonomiji, a želeli su da proizvode i prodaju legalno. ’Kuhinjski inkubatori’ su pomogli u tome, a kao rezultat ovog projekta imamo zakon koji važi od januara, i omogućava poljoprivrednicima da sami, bez posrednika, prodaju svoju robu. Tako smo, zapravo, napravili preduzetnike“, priča Rafaš Serafin, direktor „Invajermental partneršip fondacije“.

Kulinarska ruta

Malo drugačiji koncept „kuhinjskog inkubatora“ kreirali su predstavnici grada Sandomirez. Oni su svemu dodali i „kulinarsku rutu“, pa u njihovom okrugu ima 53 sertifikovana restorana koji nude iskuljučivo tradicionalne proizvode koji su upisani na listu Ministarstva poljoprivrede. Jela od određenih proizvoda moraju biti napravljena tačno tamo odakle i potiču, ali i zadovoljiti sve sanitarne uslove. Za sada su ubeležili 32 jela iz regionalnih kuhinja, i 30 tradicionalnih proizvoda.

„Mi smo za ovaj projekat od švajcarske vlade dobili šest miliona franaka, za period od pet godina. Sprovodili smo edukativne aktivnosti i podelili 270 donacija za preduzetnike početnike. Naš cilj je popularizacija i razvoj turizma, vraćanje tradicionalnoj hrani i pre svega bolji život lokalnog stanovništva“, rekla je Ana Frančak, predsednica fondacije „Centar za promociju preduzetništva“.

U poljskom Ministarstvu za razvoj imaju prilično jasnu računicu kako da novac iz EU koriste za podsticanje preduzetništva. „Jedan od naših najbolje iskorišćenih programa trenutno je program ’Istočna Poljska’. Vredan je dve milijarde evra, i potpuno je finansiran iz EU fondova za regionalni razvoj. Taj novac koristimo za razvoj novih poslovnih ideja i naročito startapova“, ističe Renata Halak, zamenik direktora u odseku za razvoj iz ovog ministarstva.

Nešto slično, za razvoj preduzetništva ali kroz lokalne inicijative, švajcarska vlada radi i u Srbiji, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede. U projektu NIRAS, izdvojena su četiri okruga: Mačvanski, Kolubarski, Sremski i Šumadijski. Oni su dobili priliku da predlože projekte za koje misle da bi bili značajni za razvoj njihovog regiona. Vlada Švajcarske im je za realizaciju tih projekata dala bespovratnih 1,6 miliona franaka. Kako objašnjava Branislav Milić, stručnjak za ruralni razvoj iz švajcarskog projekta NIRAS, Mačva i Srem rade na projektima turizma i obnovljivih izvora energije, dok Kolubarski i Šumadijski rade na preradi voća i promociji vinarstva.

Aleksandra Galić

BiF

Dozvoljeno je dijeljenje i kopiranje sadržaja ovog portala na druge portale, stranice ili blogove, uz obavezno navođenje izvora.

joomla share module

NAJPOPULARNIJE

NAJNOVIJE NA PORTALU